PREDSTAVE O RADIKALNOM ZLU U POPULARNOJ KULTURI

Apstrakt

Популарна култура у својим изразима рециклира бројне архаичне митове од којих је онај препознат као „америчким мономит” (Џевет и Лоренс) – централни. Он се одвиха по шаблону мирно друштво – појављивање спољне зле претње – раст претње и штета коју зло наноси – долазак или настанак хероја – суочавање са претњом – коначни сукоб и уништење зла – успостављање хармоније. Ова шема преовлађује у целом савременом „хоррор” жанру, осим у једном случају – оном који обрађује хришћанску тематику о доласку Антихриста као радикалног, крајњег зла. Рад прати представе о Антихристу у модерној култури, у литератури, музици и филму (са посебним тежиштем на филмску трилогију „Предсказање”) и упоређује их са његовим симболичким приказивањима у култури хришћанског запада између 11. и 19. века. Проналазећи континуитет идеја и представа о радикалном злу које еволуирају у модерном добу, у раду се надаље прате најзначајније приказивање овог мита и на западу и на истоку (Крустанов, Соловјев) у двадесетом веку. При томе се уочава се како ове представе обзнањују страхове како зло више не прети и напада друштво од споља, већ наступа изнутра, уз помоћ система у коме су разрушене све моралне вредности и изгубљена сва знања да се његовом овладавању одупре, изузев оних који предузимају скрајнути, усамљени појединци и маргиналци.