„SLUČAJEVI“ KOSOVA I KRIMA: KONTRAVERZE PRAVA NA SAMOOPREDELJENJE U SAVREMENOM KONTEKSTU

Apstrakt

Позивање највиших руских званичника на косовски „случај” као створени преседан при коришћењу права на самоопредељење везано за одвајање Крима од Украјине и његово припајања Руској федерацији отворио је полемику о сличностима и разликама између ова два међународна „случаја”. Рад међународни принцип самоопредељења у свом првом делу ставља у контекст савремене еволуције међународне заједнице који се креће из правца његовог досадашњег „државоцентричног” ка сложенијем, „мултицентричном моделу” а који почива на преседанима, контекстуалним, најчешће ширим аналошким тумачењем норматива и реалполитичким условљавањима. Надаље се у раду прати историјски настанак права народа на самоопредељење - прво као политичког принципа, а затим и његова инкорпорација у међународно право унутар система УН, те његово касније све шите тумачење у читавом низу значајних међународних конвенција. Преносећи тежиште на савремену међународно-правну теорију и њихово тумачење два аспекта права на самоопредељење – „унутрашње” и „спољашње” – које се прихватају и приликом доношења нових међународних правних норматива, рад се, са овим сазнањима, враћа на терен упоређивања правне и историјско-политичке ситуације везане за отцепљење Косова и Крима од својих донедавних држава, уочавајући читав низ међусобних разлика између ова два наjважнија савремена случаја спољног вида коришћења права на самоопредељење.