TURSKA KAO KANDIDAT ZA ULAZAK U EVROPSKU UNIJU
Ključne reči:
Европска унија, Турска, приступни преговори, људска и мањинска права, европска држава, институције Европске унијеApstrakt
Односи између Турске и Европске уније су сложени обзиром да почивају на политички контроверзном ставу о могућности приступања ове државе Унији. У овом контексту треба имати у виду да је још 1963. године закључен споразум из Анкаре о придруживању Турске Европској економској заједници. Турској је признат статус кандидата за улазак у Европску унију на састанку Европског савета у Хелсинкију 1999. године док су приступни преговори започели у октобру 2005. године. Без обзира на претходно изнето поједини европски политичари оспоравају тезу да је Турска европска држава јер се поред осталог, њен главни град Анкара налази у Азији где живи 95 одсто турског становништва. Културне и цивилизацијске разлике између турске и других држава чланица Европске уније јесу осетљива тема. Приступање Турске може да изазове институционалне проблеме због броја становника ове земље (78 милиона). Наиме, у том случају Турска би уз Немачку била држава са највећим бројем посланика у Европском парламенту и утицајем у Савету приликом доношења одлука квалификованом већином. Турска има проблем са поштовањем људских и мањинских права и не признаје Републику Кипар. Због свега изнетог пријем Турске у Европску унију је неизвестан.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
B. Alomar, S. Daziano, Th. Lambert, J. Sorin, Grandes questions europeennes, Sedes, 3 edition, Paris, 2013.
Abdelkhaleq Berramdane, Jean Rosseto, Droit de l' Union europeenne, LGDJ, Paris, 2013.
Georges Berthu, Dominique Souchet, Le traite d' Amsterdam contre la democratie, Liberte politique, Paris, 1988.
Louis Cartou, Jean-Louis Clergerie, Annie Gruber, Patrick Rambaud, L’ Union europeenne, Dalloz, 6 edition, Paris, 2006.
Michel Clapie, Manuel d’ institutions europeennes, Flammarion, 3 edtion, Paris, 2010.
Philippe Moreau Defarges, Les institutions europeennes, Armand Colind, 3 edition, Paris, 1998.
Sous la direction de Renaud Dehousse, L’ Union europeenne, La documentation francaise, 4 edition, Paris, 2014.
Valery Giscard d' Estaing, La constitution pour l' Europe, Albin Michel, Paris, 2003.
Sajmon Hiks, Politički sistem Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd, 2007.
Guy Isaac, Marc Blanquet, Droit general de l’ Union europeenne, Sirey, 10 edition, Paris, 2012.
Philippe Manin, L’ Union europeenne, Pedone, N. 6, Paris, 2005.
Le traite de Nice, premieres analyses, PUS, Strasbourg, 2001. – Ch. Carotenuto, Le deuxieme et troisieme piliers.
Andre Pecheul, Le traite de Lisbonne, La constitution malgre nous?, Editions Cujas, Paris, 2008.
Slobodan Samardžić, Evropska unija kao model nadnacionalne zajednice, Institut za evropske studije, Edicija Analize, Beograd 1998.
Nicolas Sarkozy, Un traite pour l’ Europe, Dalloz, Paris, 2008.
Jean-Luc Sauron, Comprendre le traite de Lisbonne, Gualino editeur, Paris, 2008.
Denys Simon, Le systeme juridique communautaire, PUF, 3 edition, Paris, 2001.
Slobodan Zečević, Evropska unija – pravo i institucionalni sistem, Evropski univerzitet, Beograd, 2011.
