HARIDŽITSKI KORENI ISLAMISTIČKOG TERORIZMA

Apstrakt

У последњих неколико деценија свет је суочен са ескалацијом тероризма исламистичког типа. Активности бројних исламистичких терористичких организација, попут Исламске државе, Ал-Каиде и Боко Харама, представљају данас највећу претњу по безбедност на глобалном нивоу. У идеолошко-доктринарном погледу карактерише их заједничка идејна платформа која своју снагу црпи из далеке прошлости, из времена оснивања прве заједнице муслимана када су ударени темељи једној борбеној теократској државној заједници која је почивала на веровању у једног, јединог и јединственог Бога и на нужности апсолутне примене његових закона на земљи. На дословној примени ових принципа и начела, не либећи се притом коришћења најсвирепијег насиља у обрачуну са својим идеолошким и верским неистомишљеницима, средином 7. века, посебно је инсистирала једна групација одметнутих чланова новоуспостављене муслиманске заједнице која је касније упамћена по општем називу хариџити. Припадници ове прве шизме и најранијег расколничког покрета у исламу били су зачетници појаве која се данас у академским круговима појмовно одређује и класификује на више начина, као исламистички тероризам, али и као верски тероризам, радикални фундаментализам, џихадизам и др.