Концептуална Уметност и Друштвена Девијантност у СФР Југославији
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1r.3.04Ključne reči:
југословенска уметност, концептуална уметност, савремена уметност, неоавангарда, друштвена девијантност, уметност и девијантностApstrakt
У раду се истражује однос између феномена концептуалне уметности и различитих појавних облика друштвене девијантности на простору Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. У првом делу се разматра генерални однос између концептуалне уметности и друштвене девијантности, док се у другом делу приказује друштвенополитички контекст у коме се југословенска концептуална уметност развијала током седамдесетих година прошлог века. Трећи део посвећен је препознавању и анализи неколицине друштвено девијантних појавних облика који се могу приметити у вези са поменутим сегментом југословенске уметности из 1970-их година. При томе је посебна пажња посвећена категорији девијантних појава које смо дефинисали као „антисистемске девијације”. У завршном, четвртом делу уочене су особености друштвено девијантних манифестација југословенске концептуалне уметности. Међу значајнијим увидима, истакнуто је наглашено присуство антисистемских девијација у оквиру деловања једног дела југословенске концептуалне сцене. Такође је идентификована амбивалентност југословенског режима у погледу односа ка уметничкој неоавангарди: са једне стране, значајно либералнији однос у поређењу са режимима Источног блока, али са друге стране и спремност на одлучан обрачун и прогон у случају отвореног задирања у владајући поредак. Као један од основних закључака, примећено је да се југословенска концептуална уметност (пратећи судбину Југославије као државе „између истока и запада”) и по питању друштвене девијантности налазила на пола пута између концептуалиста из западних земаља и оних из држава Источног блока. У том смислу, друштвенополитички режим у СФРЈ омогућавао је знатно виши степен личних и уметничких слобода него што је био случај у већини социјалистичких држава, али је истовремено енергично санкционисао антисистемско и антидржавно деловање, са циљем обезбеђења владајућег поретка.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Alberro, Alexander, and Blake Stimson, eds. 1999. Conceptual art: a critical anthology. Cambridge: MIT Press.
Bavcon, Ljubo, Miloš Kobal, Lev Milčinski, Katja Vodopivec, and Boris Uderman. 1969. Socialna patologija. Ljubljana: Mladinska knjiga.
Beuys, Joseph. 1978. ”Every Man is An Artist.” Tate. https://www.tate.org.uk/art/artworks/beuys-joseph-beuys-every-man-is-an-artist-ar00704.
Bonito Oliva, Akile i Đulio Karlo Argan. 2006. Moderna umetnost 1770-1970-2000 III. Beograd: Clio.
Bošković, Milo. 2020. Socijalna patologija. Novi Sad: USEE.
Brockhoff, Sarah, Tim Krieger, and Daniel Meierrieks. 2012. ”Looking Back on Anger: Explaining the Social Origins of Left-Wing and Nationalist Separatist Terrorism in Western Europe, 1970–2007.” APSA 2012 Annual Meeting Paper.
Buchloh, Benjamin H.D. 2000. Neo-avantgarde and culture industry: essays on European and American art from 1955 to 1975. Cambridge: MIT Press.
Denegri, Ješa. 2013. Srpska umetnost 1950-2000: sedamdesete. Beograd: Orion Art.
Đorđević, Dragan M. 2016. „Ideje konceptualne umetnosti u savremenoj srpskoj književnosti 1960-2010”. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Filološki fakultet.
Đorić, Marija. 2016. Ekstremna levica: ideološki aspekti levičarskog ekstremizma. Beograd: Institut za političke studije.
Đurić, Mihailo. 1961. „Devijantno ponašanje i društvena struktura”. Sociologija 3(4).
Gojkov, Stevan. 2016. „Peđa Vranešević: Tito, Partija – prava demokratija!” Moj Novi Sad. http://www.mojnovisad.com/gradske-face/pedja-vranesevic-tito-partija-prava-demokratija-id11304.html.
Gojkov, Stevan. 2017a. „Slobodan Tišma, prvi deo: ‘Ja sam gradsko dete sto posto.’” Moj Novi Sad. http://www.mojnovisad.com/gradske-face/slobodan-tisma-prvi-deo-ja-sam-gradsko-dete-sto-posto-id17920.html
Gojkov, Stevan. 2017b. „Slobodan Tišma, drugi deo: ‘Sva moja umetnost vezana je za Novi Sad, od toga ne mogu da pobegnem.’” Moj Novi Sad. http://www.mojnovisad.com/gradske-face/slobodan-tisma-drugi-deo-sva-moja-umetnost-vezana-je-za-novi-sad-od-toga-ne-mogu-da-pobegnem-id18035.html.
Hanžek, Matjaž. 1968. „LSD uživam.” Avantgarde Museum. http://www.avantgarde-museum.com/hr/museum/kolekcija/radovi/lsd-uzivam~fi7942/.
Ilić, Aleksandar Battista, i Diana Nenadić. 2003. Tomislav Gotovac: monografija. Zagreb: Hrvatski filmski savez / Muzej suvremene umjetnosti.
Ilić, Marko. 2018. ”‘A Taster of Political Insult’: The Case of Novi Sad’s Youth Tribune, 1968-71.” Third Text 32 (4): 530-545.
Jakovljević, Vladimir, Borislav Đukanović, i Miroslav Živković. 1984. Prilozi za socijalnu patologiju. Beograd: Sloboda.
Janković, Ivan, i Vesna Pešić. 1988. Društvene devijacije – kritika socijalne patologije. Beograd: Naučna knjiga.
Kushner, Harvey W. 2003. Encyclopedia of terrorism. London: Sage Publications Ltd.
Kuspit, Donald. 2013. Kritička istorija umetnosti XX veka. Beograd: Art Press.
Laure, Deni. 2014. Istorija umetnosti 20. veka – ključ za razumevanje. Beograd: Clio.
Lukić, Radomir. 1976. Osnovi sociologije. Beograd: Naučna knjiga.
Mandić, Božidar. 1989. Porodica bistrih potoka. Novi Sad: Dnevnik.
Mandić, Miroslav. „Autobiografija.” Miroslav Mandić veb-sajt. https://miroslavmandic.name/autobiografija.
Marjanić, Suzana. 2018. „Feministički performans u Hrvatskoj i kontekstualno u Jugoslaviji: od vokoperformansa Katalin Ladik do danas–fragmentarni presjek.” U Izvedbe roda u hrvatskome jeziku, književnosti i kulturi, ur. Ivana Brković i Tatjana Pišković, 119-139. Zagreb: Zagrebačka slavistička škola.
Matković, Aleksandar. 2017. „Umetnost, društvena devijantnost i pravo”. Pravo i politika X (1-2): 7-37.
Milosavljević, Milosav. 2003. Devijacije i društvo. Beograd: Draganić.
Milutinović, Milan. 1973. Kriminologija sa osnovama kriminalne politike i penologije. Beograd: Savremena administracija.
Najman, Velizar. 1985. Zagađivači socijalne sredine: nekonfliktna socijalna patologija. Beograd: Zavod za organizaciju poslovanja i obrazovanje kadrova.
Pešić, Nikola. 2017. Okultno u umetnosti Marine Abramović. Beograd: Neopress.
Racanović, Svetlana. 2019. Marina Abramović: od reza do šava. Beograd: Geopoetika.
Radaković, Žarko. 2009. „Pred- i post-nomadska stanja.” Sarajevske Sveske 23/24: 192-204.
Stavrić, Ljubiša. 2002. „Robija pod liberalima”. NIN 2692. http://www.nin.co.rs/2002-08/01/24370.html
Šalamun, Tomaž. 1969. ”Zakaj sam fašist”. U Katalog 2, ed. Rudi Šeligo, Iztog Geister, Tomaž Brejc, Tomaž Šalamun, i Rastko Močnik, 79-90. Maribor: Založba Obzorja.
Šeparović, Zvonimir. 1981. Kriminologija i socijalna patologija. Zagreb: Pravni fakultet.
Špadijer-Džinić, Jelena. 1988. Socijalna patologija – sociologija devijantnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Šuvaković, Miško. 2007. Konceptualna umetnost. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Tarlać, Goran, Predrag Popović i Saša Rakezić. 2017. Ogledala lune. Beograd: Društvo ljubitelja popularne kulture.
Tišma, Slobodan. 2014. Velike misli malog Tišme. Zrenjanin: GNB „Žarko Zrenjanin”.
Unterkofler, Dietmar. 2012. Grupa 143. Beograd: Službeni glasnik.
Vestkot, Džejms. 2013. Kad Marina Abramović umre: biografija. Beograd: Plavi jahač.
Vujanović, Ana. 2010. „Performans umetnost: preko neoavangarde ka konceptualnoj umetnosti.” U Istorija umetnosti u Srbiji, XX vek, tom 1, ur. Miško Šuvaković, 463-480. Beograd: Orion Art.
