GEOPOLITIČKI POLOŽAJ VOJVODINE U OKVIRU SRBIJE; ISTORIJSKA I DEMOGRAFSKA ANALIZA, ODNOSI U OKRUŽENJU
Ključne reči:
Аутонoмна покрајина Војводина; демографска структура; историјска анализа; геополитички положај; суседне земљеApstrakt
У раду се анализира савремени геополитички положај Аутономне покрајине Војводине. Захваљујући структури становништва, историјату, она је интегрални део Републике Србије. Међунационални односи у покрајини су толерантни и практично безконфликтни. Од око 30 % становништва које је мањинско у покрајини најистакнутија је мађарска заједница која у северном делу покрајине заузима компактну област у којима има надполовичну већину популације. Аутономаштво има упориште у малом делу српске популације у покрајини, док је сепаратистичко опредељење у укупној популацији покрајине неразвијено и без већег утицаја.
У раду се анализира однос три суседне земље Хрватске, Мађарске и Румуније према овом делу Србије. Војводина је у физичко-географском смислу хомогена регија, док је са аспекта друштвене-географије све више разуђена област, повезана и са другим деловима Србије, што се нарочито односи на Подунавље које са Београдским крајем и ушћем Велике Мораве представља нодалну регију, а сам Дунав осовину развоја. Данас је Војводина, заједно са Београдском облашћу, најразвијенији део Србије.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Besermenji Snežana, Pivac Tatjana, „Rimokatolička crkva Hrvata u Vojvodini“, Kultura polisa, 2015, br. 28, str. 455-462.
Dinić Jovan, Prirodni potencijal Srbije, ekonomsko-geografska analiza i ocena, Ekonomski fakultet, Beograd, 1997,
Ethnic map of present territory of Vojvodina, 1495-2002, Hungarian Academy of Sciences, Research Centre for Earth Sciences, Geographical Research Institute, Budapest, 2004.
Marković Ksenija, Jovanović Adrijana, „Novi pristupi manjinskom pitanju:Decentralizacija i nacionalno pitanje, slučaj Srbija“, Nacionalni interes, br. 23, Beograd, 2015, str. 123-150.
Marković Saša, „Vojvodina između konflikta i harmonije različitosti“, Politička revija, br. 23, Beograd, 2010, str. 311-330.
Mikavica Dejan, „Vojvodina kao politički i nacionalni program u Habsburškoj monarhiji“, Srpska politička misao, Beograd, 2013, br. 41, str. 219-229.
Milošević Zoran, „Rusini u Srbiji“, Politička revija, Beograd, br. 22, Beograd, 2009, str. 225-234
Petrović Dragan, Istorija industrije Beograda, Drugi tom, Srpsko geografsko društvo, Beograd, 2006,
Petrović Dragan, Saša Kicošev, Romanians in Serbia, under the Serbian-Romanian relations, Scholars-press, Saarbrucken, 2015.
Proroković- Dušan, Geopolitika Srbije, Službeni glasnik, Geopolitika, Beograd,
Radosavljević Duško, Matijević Nikolina, „Nacionalne zajednice u Srbiji i Vojvodini: Multikulturalne osnove Ustava R. Srbije, nacionalni saveti i njihoav politizacija“, Kultura polisa, Posebn o izdanje, 2015, str. 21-48,
Raduški Nada, „Nacionalna pripadnost stanovništva Srbije po popisu 2011“, Srpska politička misao, Beograd, 2013, br. 39, st. 11-28.
Stepić Milomir, „Vojvodina – kopča Balkana i Centralne Evrope“, u Srpsko pitanje – geopolitičko pitanje, Jantar grupa, Beograd, 2004,
Stojić-Karanović Edita, Dragan Petrović, Dunavska strategija, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010,
Subotić Momčilo, “Vojvodina u političkom sistemu Srbije,“, Politička revija, br. 23, 2010, str. 289-310.
Subotić Momčilo, “Srpsko-slovačko susretanje: nacionalni i kulturni identitet Slovaka u Vojvodini,“, Politička revija, br. 28, 2011, str. 41-58;
Tošić Dragutin, «Gradski centri – faktori regionalne integracije Srbije»m, Banjalučki glasnik broj. 5, Banjaluka, 2000, str. 87-109;
