Перспектива Сарадње Србије са Русијом и Интеграционим Процесима Које Русија Предводи у Евроазији
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.2r.1.01Ključne reči:
Србија, Руска федерација, међународне организације и интеграције у Евроазији, Организација за колективну безбедност и сарадњу, Шангајска организација за сарадњу, Евроазијска унијаApstrakt
У раду се разматра могућност продубљивања сарадње Србије са Русијом и међународним организацијама и интеграционим просецима које Русија предводи на постсовјетском простору. Србија је војно неутрална земља, али има одређене облике сарадње како са НАТО, тако и са ОДКБ, где има статус посматрача. Шангајска организација за сарадњу такође даје различите могућности сарадње укључујући и статусе посматрача, партнера и госта. У домену економије Евроазијска унија је интересантна за Србију која је већ 2019 остварила уговор о слободној трговини који је потом ратификован. Земље пуноправне чланице Евроазијске уније остварују око 2 трилиона $ БДП и имају око 185 милиона становника, те значајне привредне капацитете и природне ресурсе. Значајан фактор за продубљивање сарадње Србије са интеграцијама на постсовјетском простору је и у чињеници, да су то пријатељске земље предвођене Русијом, што може бити значајан фактор у реализацији есенцијалних српских интереса.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Бокерия С. А. Пеич И., „Россия и Сербия: Пути взаймодеивстия”, Россия и мир в ХХI веке, Москва, март 2018. стр. 92-100.
Закић Катарина, „Политика економских интеграција Кине у Евроазији”, Пророковић Душан, Јовић- Лазић Ана (ур.), Интеграциони процеси у Евроазији, ИМПП, Београд, 2019, стр. 13-44
Lubanov Konstantin ’Оrganizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti i vojnopoliticka stabilnost na postsovjetskom evroazijskom prostoru u kontekstu uspostavljanja novog svetskog poretka’, Proroković Dušan, Jović-Lazić Ana (ed.), Integracioni procesi u Evroaziji, IMPP, Beograd, 2019, str. 214- 233
Mitić Aleksandar, „Framing Russo-Serbian cooperation as a hybrid threat: A NATO/EU strategic narrative”, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. pp. 149-166
Mladenović Miroslav and Ponomarova Elena-Georgievna “Balkan vector of Russian Foreign (Public) Policy: the example of Serbia”, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. pp. 21-38
Obrenović Strahinja, „Proširenje Evroazijske ekonomske unije – da li je na redu proširenje Evroazijske ekonomske unije?”, Proroković Dušan, Jović-Lazić Ana (ed.), Integracioni procesi u Evroaziji, IMPP, Belgrade, 2019, str. 286-307
Pentegova Asja, Political, economic and cultural cooperation between the Republic of Belarus and the Western Balkans through the lens of relations with Serbia, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. pp. 57-66.
Петровић Драган, Јокић Ана, Енергетска политика Русије, Институт за међународну политику и привреду, Београд. 2015.
Петровић Драган, „Економска сарадња Србије и Русије у геополитичком окружењу”, Увод у право Русије, Србија и Русија кроз векове, Правни факултет, Универзитета Београд, Службени гласник, Београд, 2019, стр. 399-420.
Petrović Dragan, “Russia and the Serbs (Serbia), from eastern question to contemporary relations, Russia and Serbia in the contemporary world: Bilateral relations, challenges and opportunities, Editors Bogdan Stojanović, Elena Georgievna Ponomareva, Institute of International politics and Economics, Belgrade, 2020. Pp. 98-114.
Пономарева Елена Георгиевна, Младеенович Мирослав, „Сербия многовекторностъ как выход из тупика стратегической уязвимности”, Сравнителная политика, 2020, Т. 11, Н 1, Москва, стр. 88-103.
Rajić Nikola, Gajić Aleksandar, „Odnos Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju sa Šangajskom organizacijom za saradnju u NATO, Politika nacionalne bezbednosti Beograd”, volume 18, no. 1 for 2020, pp. 147-178
Толвайшисю Леонас „Сербско-россиское сотрудничество как ресурс внешней политики российской федерации, Вестник Московского университета. Серия 12, Политические науки, 2019, н.2 стр. 97-104.)
http://www.evrazes.com/about/comission.html
Декларация о стратегическом партнёрстве между Российской Федерацией и Республикой Сербией http://kremlin.ru/supplement/1461
(https://api.pks.rs/storage/assets/Kratka%20informacija%20Ruska%20Federacija.pdf)
http://www.politika.rs/sr/clanak/424393/Spoljno-trgovinska-razmena-sa-Rusijom-3-6-milijardi-dolara
https://cyberleninka.ru/article/n/serbiya-mnogovektornost-kak-vyhod-iz-tupika-strategicheskoy
https://plutonlogistics.com/spedicija/spoljnotrgovinska-robna-razmena-srbije-konacni-podaci-za-2019/
https://www.danas.rs/politika/dacic-postujuci- international-law-serbia-confirms-its-sovereignty /
http://www.eurasiancommission.org/en/nae/news/Pages/25-10-2019-6.aspx
