VOJVOĐANSKA POLITIČKA SCENA, OD DRUŠTVENIH RASCEPA, DO POLITIČKOG SUKOBLJAVANJA

Apstrakt

Политички систем Србије карактеришу дисконтинуитет и динамичност. На обликовање ових карактеристика, поред осталих фактора, утицало је формирање аутономних јединица ‒ једино у Србији, од шест југословенских република, a по одлуци Савеза комуниста Југославије, створене су две аутономне јединице. Уставно-правни положај аутономних јединица, поготово након доношења Устава 1974. године, побудио је бројне аспирације код присталица аутономашкосецесионистичких покрета и организација. Након што је уведен вишепартијски систем, деведесетих година 20. века, у Србији су формиране регионалне и етничке странке, поготово на просторима где је већа концентрација ентицитетских гласова. Након тога, те странке се отворено, путем својих програма и деловања, залажу за различите облике аутономије и сецесију појединих делова државе, неретко прелазећи границе уставнозаконских одредаба и демократских принципа. Турбуленције унутар политичког односно партијског система Србије, у основи, биле су трасиране линијама друштвених подела које су садржале етничке, културно-историјске, социоекономске и остале факторе који су допринели фрагментирању специфичног партијског подсистема какав је створен у Војводини.