VERSKI IDENTITETI – MOTIVACIONI FAKTOR TERORIZMA „ISLAMSKE DRŽAVE“

Apstrakt

У условима сложених глобализацијских процеса, религија је са својим декларативним вредносним системом, данас можда више него икада потребна савременом човеку како би, барем привремено, неутралисала негативне ефекте политичког, економског, културног и војно-милитаристичког империјализма који деструктивно разара верске, националне и културне идентитете.

Савремени друштвени процеси показују да је однос религије и идентитета веома комплексан јер се ради о вишедимензионалним феноменима који се у друштвеноисторијском времену и простору свакодневно трансформишу и адаптирају савременим изазовима, процесима и трендовима. Верски идентитет, као што рече М. Вебер није „само систем веровања и идеја“ већ истовремено и „стожер окупљања, средство идентификације али и мобилизације.“ (Cvetkovska-Ocokoljić, Cvetkovski, 2010:89)

Улога религије данас је у друштву веома контроверзна, условно и дискутабилна зависно од тога колико је функционално и интензивно повезана са парцијалним интересима владајућих и других политичких елита. У датим околностима може бити снажан кохезиони и интегративни фактор, моћан, стабилизирајући и корективни механизам како појединца тако и колектива. Међутим, када је уткана у дневни политички
живот моћи и утицаја, тачније инструментализована, религија у савременој друштвеној пракси потенцијално може бити генератор сукоба.

У условима етноцентризма, мултиконфесионалности и мултикултуралности, верски идентитети су ембрион националног идентитета. Њихов однос има различите појавне облике. Примера ради, верска припадност код муслимана, много је снажнији кохезиони и хомогенизирајући фактор него национална припадност.

Разматрање везе верског и националног идентитета данас је веома важно за разумевање савремених политичко-безбедносних процеса у свету уопште, посебно у региону Блиског истока где покушаји поништавања једног а пропагирање другог верског идентитета снажно доприносе процесима верске радикализације, оличене у терористичким активностима, например тзв. Исламске државе.

Манипулација верским идентитетима имала је за последицу да ислам као камен спотицања, данас потпуно слободно „маршира“, настојећи да кроз процес отворене „дехристјанизације“, по сваку цену формира своју државу у којој има места само за припаднике ислама.