VOJVOĐANSKO PITANJE: OD SRPSKE VOJVODINE DO VOJVOĐANSKOG SEPARATIZMA
Ključne reči:
аутономија, сецесија, Србија, Војводина, Хабзбуршка монархијаApstrakt
Питање аутономије појединих регија на тлу Европе – све израженији и агресивнији ставови сецесионистичких покрета и политичких странака које се залажу за отцепљење делова појединих држава и стварање самосталних држава или њихово припајање неким другим државама – намеће се пред многобројне земље које с тим у вези имају историјске и традиционалне проблеме. Сецесија Косова и Метохије (КиМ) и подршка коју су албански сецесионисти добили од Сједињених Америчких Држава (САД) и највећег броја чланица земаља Европске уније (ЕУ), као и свих осталих који су признали независност КиМ, отвориле су „Пандорину кутију” сецесионистичких аспирација које – на основу косовско-метохијског преседана – своје захтеве, настојања, тежње и борбу сматрају оправданом, праведном, легитимном и легалном. Ставови међународне заједнице о питању признавања права на отцепљење појединих регија поставили су проблем „двоструких стандарда” о праву на отцепљење које није утемељено у међународном праву као централно питање примене међународног права у контексту једнакости држава да сачувају територијални интегритет и целовитост, односно, признавања права појединим регијама на отцепљење. Питање аутономног положаја Војводине, као друге српске покрајине, такође је већ дуже на „дневном реду” и неопходно га је трајно решити, како не би представљао латентан дестабилизирајући фактор и потенцијално жариште, тј. потенцијални извор безбедносних изазова који могу убудуће утицати на интегритет и развој Србије.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Антић Ч. (2014), Историјске традиције АП Војводине, у Досије Аутономна Покрајина Војводина, МСТ Гајић, Београд.
Деспотовић Љ. (2014), Конструкција и деконструкција идентитета, Факултет за европске правно-политичке студије, Нови Сад.
Зборник излагања, (2003), Војводина и будући Устав Србије, Комшић Ј, Кончар Р, Степанов Р, Пихлер С, Корхец Т, Шогоров С, Бељански С, Пајванчић М, Фондација Конрад Аденауер, Београд.
Зборник радова, (2011), Партије и избори у Србији, приредио Славиша Орловић, Зоран Стојиљковић, Душан Спасојевић, Немања Недић, Вукашин Павловић, Јован Комшић, Срећко Михаиловић, Миша Ђурковић, Милан Јовановић, Маријана Пајванчић, Ђорђе Вуковић, Радивоје Јововић, Зоран Ђ. Славујевић, Јованка Матић, Синиша Атлагић, Ирена Пејић, Јелена Пејић, Јелена Лончар, Владимир Вулетић, Чедомир Чупић, Чигоја, Београд.
Комшић Ј. (2000), Теорије о политичким системима, Д.О.О. Пролетер, Рума.
Комшић Ј. (2014), Војвођанско питање у процесу српске транзиције (1988–2013), Топаловић, Ваљево.
Микавица Д. (2006), Политичка идеологија Светозара Милетића, Будућност, Зрењанин.
Орловић С. (2011), Партијски систем Србије, Партије и избори у Србији, приредио, Орловић Славиша, Чигоја, Београд.
Пантић Д. (2003), Културно-вредносни расцепи као детерминанте партијског прегруписавања у Србији, у: Основне линије партијских подела и могући правци партијских прегруписавања у Србији, ИДН и Фридрух Еберт Штифтунг, Београд.
Петров М. (1999), Бачка у револуцији 1848–1849, Верзал, Нови Сад.
Попов Ј. (2001), Војводина и Србија, Лдиј, Ветерник.
Попов, Ч. Попов, Ј. (2000), Аутономија Војводине – српско питање, Културни центар, Сремски Карловци.
Ћосић Д. (1992). Промене, Дневник, Нови Сад.
Хејвуд Е. (2004), Политика, CLIO, Београд.
Нормативни акти:
Устав Републике Србије (2006), Савремена администрација, Београд.
Статут Аутономне покрајине Војводине.
Интернет извори:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=27&nav_category=78&nav_id=1318937
http://rs.n1info.com/a337953/Svet/Svet/Katalonija-proglasila-nezavisnost.html
http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=statut
http://www.blic.rs/vesti/svet/spanski-mediji-da-li-je-katalonija-nezavisna/n88bp9j
