SENZACIONALIZAM U MEDIJIMA KAO UZROK DESTABILIZACIJE POLITIKE SUZBIJANJA KRIMINALITETA
Ključne reči:
мас медији, сензационализам политика сузбијања криминалитета, модел понашања, медијски садржајиApstrakt
Утицај мас медија и медијских садржаја на конзументе, а пре свега на децу и младе, предмет је бројних криминолошких и социолошких истраживања. Млади све чешће усвајају оне моделе понашања који доминирају и који им се намећу кроз медије и медијске садржаје, а све мањи утицај на њихово понашање имају породица и школа. Извештавање о криминалитету и појединим кривичним делима, има значајан утицај на саму реакцију друштва са свим својим субјектима и органима на криминално понашање и креирање мера политике сузбијања криминалитета.Од начина на који јавно мњење прихвата и обрађује садржаје и информација о криминалитету, који се презентују преко медија, зависи и формирање слике о криминалитету као негативној друштвеној појави. Већина стереотипа и погрешних схватања о појединим аспектима криминалног феномена су добрим делом последица медијске слике и необјективног и сензационалистичког извештавања о појединим криминалним деликтима. Перцепција тих садржаја одређује и начин реакције друштва на криминалитет.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Barnhart B. (2012), Justice Stevens and the News Media: An Exercise in Exposition, Northwestern UniversityLaw Review, Vol. 106, No. 2, p. 657-683.
Brasch, W. M. (1981). Black English and the Mass Media. Amherst, Mass: University of Massachusetts Press
Douglas, A. G., David, A. W., Paul, R. E., Michelle, F., Jennifer, C.,(2004). Media violence as a risk factor for children: A longitudinal study, Media Violence and Peer Relations 1, Paper presented at the American Psychological Society 16th Annual Convention, Chicago, Illinois
https://sr.wikipedia.org/wiki/Mas-mediji posećeno dana 11.1.2018. godine
https://sr.wikipedia.org/wiki/senzacionalizam posećeno dana 9.1.2018. godine
McQuail, D. (1994) Mass Communication Theory, 3rdedn.London: Sage
Young J., (2011) Moral panics and the transgressive other, Crime Media Culture, London, 7(3), str.251.
Bjelajac, Ž., (2015), Politika suzbijanja kriminaliteta, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad
Bjelajac, Ž., (2017), Bezbednosna kultura-umeće življenja, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad
Gidens, E., (2005), Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd,
Zakonik o krivičnom postupku, Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)
Jugović, A., (2008), Moralna panika i društvene devijacije na selu, Socijalna misao, br. 3, str. 41-57
Jugović, A., (2010), Masovni mediji-proizvođači realnosti i moralni preduzimači. U Sistem vrednosti i psihijatrija, urednik Branko Ćorić, Beograd, FASPER, str. 41-56
Konstantinović-Vilić, S., Nikolić-Ristanović, V., Kostić, M., (2009), Kriminologija, Pelikan Print, Niš
Merdović, B. (2017), „Uloga i značaj vankrivičnih subjekata u politici suzbijanja kriminaliteta“, Doktorska disertacija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu,
Merdović, B. (2017a), Aktuelizacija pitanja ponovnog uvođenja smrtne kazne u krivično zakonodavstvo, u „Pravo teorija i praksa“, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad, br.7-9, str. 27-40
Tompson, K. (2003), Moralna panika (Moral Panics, 1998., prevodilac Vranić I.), Beograd,
Ustav Republike Srbije, „Sl. Glasnik RS“, br. 98/2006
