Veštačka inteligencija (AI) u funkciji prepoznavanja emocija i nasilničkog mentaliteta
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2022.19.2p.277bbKljučne reči:
algoritam, skupovi podataka, klasifikacija, facijalne ekspresije, nasilnička ličnost, kvantno računarstvoApstrakt
U ovom radu diskutujemo uticaj najnovijih tehnologija, prvenstveno veštačke inteligencije (AI) na šire društveno i prirodno okruženje, kao i na individualne živote ljudi u sve većem rasponu konteksta. Govorimo o AI kao kompleksnim ekosistemima napravljenim od prirodnih resursa, energije, infrastrukture, ljudskog rada, logistike, istorije, podataka i mnoštva klasifikacija. Uprkos tome što za sada AI nije ni veštačka a ni toliko inteligentna kao što se to predstavlja široj javnosti, postoji jaka težnja za njenom univerzalizacijom i apsolutizacijom. U ovom radu posebno smo diskutovali mogućnost primene AI u svrhu prepoznavanja emocija i nasilničkog mentaliteta u cilju prevencije nasilničkog ponašanja. To je zahtevalo analizu prakse prikupljanja podataka i njihovog klasifikovanja u fiksne kategorije kako bi se postigli “pouzdani” izlazi pretrage za različite potrebe. Profil nasilničke ličnosti je određen kako socijalno-relacionim tako i biološkopsihološkim karakteristikama, što predstavlja veliki broj varijabli koje treba uzeti u obzir prilikom konstruisanja algoritma za prepoznavanje emocija i nasilničke ličnosti. Naš zaključak je da sa trenutnim stepenom razvoja AI i veoma svedenim i diskretnim algoritmima nije moguće uzeti u obzir toliko podataka da bi se dobio pouzdan izlaz za predviđanje ponašanja kao i preduzimanje eventualnih mera, a da nisu diskriminatorne i opasne po pojedince i društvo u celini. Ali s obzirom na neverovatno brz tehnološki razvoj, naročito u oblasti kvantnog računarstva, pred ovom oblasti stoji veoma dinamična budućnost.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Ammous, S. (2018). The Bitcoin standard [Bitcoin standard]. John Wiley & Sons, Inc.
Barret, F.L. (2006). Are Emotions Natural Kinds? Perspectives on Psychological science [Da li su emocije prirodni načini? Pogledi na psihologiju]. Boston College. https://www.affective-science.org/pubs/2006/Barrett2006kinds.pdf
Bjelajac, Ž., & Matijašević, J. (2013). Nasilјe kao oblik socio-patološkog ponašanja. Kultura polisa, 10(22), 409-425. https://kpolisa.com/index.php/kp/article/view/1278
Bjelajac, Ž., & Merdović, B. (2019). Nasilјe nad decom u porodici. Kultura polisa, 16(39), 191–202; https://kpolisa.com/index.php/kp/article/view/343
Bjelajac, Ž. & Filipović, A. (2021), Specific characteristics of digital violence and digital crime [Specifičnosti digitalnog nasilja i digitalnog kriminala]. Pravo – teorija i praksa, 38(4), 16-32. https://doi.org/10.5937/ptp2104016B
Bošković, M. (2012). Psihosocijalne karakteristike nasilničke ličnosti. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu. XLVI(1), 7-21. http://zbornik.pf.uns.ac.rs/images/download/2012/2012-1.pdf
Crawford, K. ( 2021). Atlas of AI. Power, Politics, and the Planetary Costs of Artificial Intelligence [Atlas AI. Moć, politika i planetarni troškovi veštačke inteligencije]. Yale University press.
Dreyfus, L. H. (1999). What computers still can’t do [Šta računari još uvek ne mogu da urade]. The MIT press.
Ekman, P., & Friesen, W. V. (1969). Nonverbal Leakage and Clues to Deception [Neverbalno curenje i tragovi za prevaru]. Reprinted from Psychiatry journal for the study of interpersonal processes. https://www.paulekman.com/wp-content/uploads/2013/07/NonverbalLeakage-And-Clues-To-Deception.pdf
Ekman, P. & Rosenberg W.E, (2005). What the Face Reveals: Basic and Applied Studies of Spontaneous Expression Using the Facial Action Coding System (FACS) [Šta lice otkriva: osnovne i primenjene studije spontanog izražavanja pomoću sistema kodiranja facijalnih akcija (FACS)]. Oxford University Press. https://www.aqualide.com/upload/texte/text98.pdf
Merler, M., Ratha, N., Feris, R., & Smith, J. R. (2019, April 10). Diversity in Faces [Raznolikost u licima]. arXiv: 1901.10436. https://arxiv.org/pdf/1901.10436.pdf
Jaton, F. (2017). We get the algorithms of our ground truths: Designing referential databases in digital image processing [Dobijamo algoritme naših osnovnih istina: Dizajniranje referentnih baza podataka u digitalnoj obradi slike]. Social Studies of Science, 47(6) 811–840. https://doi.org/10.1177/0306312717730428
Kappas, A. (2010). Smile When You Read This, Whether You Like It or Not: Conceptual Challenges to Affect Detection [Nasmejte se kada ovo čitate, sviđalo vam se to ili ne: konceptualni izazovi koji utiču na otkrivanje]. IEEE Transaction on affective computing, 1(1) 38–41. https://www.academia.edu/1180128/Smile_when_you_read_this_whether_you_like_it_or_not_Conceptual_challenges_to_affect_detectionttps://doi.org/10.1177/0306312717730428
Merdović, B., & Bjelajac, Ž. (2021). Multidimenzionalne perspektive nasilјa u porodici u Srbiji. Kultura polisa, 18(46), 185–202. https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.3r.3.01)
Outli, K. (2005). Emocije. Clio.
Zubof, Š. (2020). Doba nadzornog kapitalizma. Clio.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
##category.category##
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2022 Momčilo Bajac, Željko Bjelajac
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
