„METROPOLI” I KONZERVATIVNA REVOLUCIJA

Apstrakt

Културни живот током турбулентног постојања Вајмарске републике био је веома богат и плодотворан са својим покушајима уобличавања одговора на период велике депресије у међуратној епохи. На свим стваралачким пољима одиграла се права експозија врхунских прегнућа, међусобно подељених и супротстављених око тога како превазићи „кризу модерности” што се огледала у ондашњој „пропасти либерализма”. Међу нијма посебно је контроверзна група „конзервативних револуционара” са идејама о „трећем путу” (између анлосаксонског либерализма и совјетског комунизма) као „једна специфична творевина, настала као меланж различитих елемената и наслеђа који су се сабрали у одређеном тренутку и контексту, више као вид протеста, уметничке и научне експресије са политичким амбицијама.” (Ђурковић). Рад, посматрајући садржај, његове директне и индиректне поруке те рецепцију филма и његово дискурзивно читање, посматра „Метрополис”, класични филм који је родоначелник научно-фантастичног жанра, редитеља Фрица Ланга у контексту креативног одговора на светску кризу што је био близак идејама ондашњих конзервативних револуционара. Посматрајући односе значења и значаја Ланговог филмског ремек дела, расчлањујући и тумачећи његове културне референце у распону од друштвене критике, преко технологије до есхатологије, аутор указује на актуелност неких од конзервативно - револуционарних поука које филм пропагира у контексту савремене, нове светске економске кризе на почетку 21. века.