РЕГИОНАЛНА САРАДЊА НА БАЛКАНУ ПОД УТИЦАЈЕМ ЕВРОАТЛАНТИЗМА И ЕВРОАЗИЈСТВА: ПАРАДОКСАЛАН УТИЦАЈ ’ЕВРОАТЛАНТСКОГ’ ПРОЈЕКТА ЦЕФТА НА ЈАЧАЊЕ ВЕЗА СРБИЈЕ И РС

Apstrakt

Донекле је парадакос да процес европских интеграција, укључујући и зону слободне трговине на тзв. Западном Балкану (ЦЕФТА) ублажава дезинтеграцију српског народа. Наиме, уз активну подршку западне међународне заједнице, која је то, поред осталог, видела као начин за пацификацију региона, легитимизовано је и легализовано економско повезивање земаља региона, поред осталог и Србије и РС (БИХ). Када ставимо у однос податке о броју становника ЕУ28 (506 милиона), Србије и РС (7,1, односно 1,2 милиона становника) долазимо до закључка да постоји врло висок интензитет робне размене Србије и РС.

С извесном резервом се може се извести тврдња да је економска сарадња земаља Западног Балкана, чија је окосница ЦЕФТА, стратешки интерес Србије и РС. Економску сарадњу прати и обнављање културних веза, које доста добро иде, пре свега, захваљујући фактички заједничком језику и сличној културолошкој матрици, која је легат бивше Југославије (мада је постојала и пре њеног настанка).

ЦЕФТА је у ствари и пример како се интереси Србије, РС и осталих земаља региона као и међународне заједнице могу подударити. Наиме, јасно је да је ЦЕФТА пре свега, политички пројекат ЕУ (и део геополитичког усмерења ‘’евроатлантских земаља’’), са циљем пацификације региона и његове припреме за чланство у ЕУ. Поред тога, ЦЕФТА је и у складу са националним интересом Србије и РС да се економски што више повежу.

У наредним годинама Србија и РС ће све више обнављати институционалне економске (и у мањој мери политичке) везе које су постојале у СФРЈ (јединствени стандарди и царина, неки елементи фискалне политике а касније и заједничка валута), што ће просто бити последица европских интеграција, укључујући и ЦЕФТА. Вероватни улазак ових република у ЕУ током треће деценије 21. века додатно ће појачати економско-политичке везе Србије и РС. Поред тога, улазак БИХ у ЕУ би, поред осталог, демократизовао и практично цементирао ентитетски вето, што би РС дало могућности да у већој мери креира политику БИХ, поред осталог и у домену односа са Србима у региону.