KRIVIČNOPRAVNI ASPEKT PRANJA NOVCA I PREVENTIVNA ULOGA BANAKA

Apstrakt

Процес који представља „прање новца“ у суштинском и терминолошком смислу први пут је препознат у првој половини двадесетог века у Сједињеним Америчким Држава. У базичном смислу, од тада до данас, прање новца није се умногоме променуло, осим што већ дужи низ година представља глобални проблем, док се и даље предузимају радње са којима би се постигла легализација капитала који је стечен бављењем појединим криминалним делатностима у оквиру којих се примењују најразличитије финансијске трансакције како би се прикрило право порекло новца, чиме се постиже стварање легалних средства за будуће инвестиције. С обзиром да прање новца представља значајан глобални проблем, разумљива је потреба за стварањем јединственог правног оквира којим ће се прање новца инкриминисати на међународном нивоу, чиме се олакшало и имплементирање у национална законодавства. Поред до сада изнетог посебна пажња ће у раду бити посвећена фазама и облицима испољавања прања новца, јер оно не представља само једну радњу. У теоријском смислу, прање новца се може груписати у три фазе и то у фазу полагања, у фазу лежања и у фазу интеграције. У раду ће бити разматрана ова проблематика указивањем на њихове најзначајније карактеристике како би се у потпуности могао разумети и сагледати процес прања новца. У борби против прања новца, поред законске инкриминације, посебну улогу имају банке, стога ће се ближе размотрити ово питање, посебно из угла превентивног деловања банака у заштити од прања новца.