KONSTANOVA KRITIKA RUSOOVOG SHVATANJA NARODNE SUVERENOSTI I POKUŠAJI OGRANIČAVANJA VLADAVINE VEĆINE

Apstrakt

У тексту се проучава Констанова критика Русоовог схватања народне суверености. У основи Констанове теорије налази се питање слободе. Величајући и стављајући у први план човека и његову личност, Констан слободу одређује као карактеристику појединца. За Констана слобода на правом месту подразумева независност од власти, односно ограничавање власти у границама јасно формулисаних и минимално одређених надлежности, које ни у ком случају не могу угрозити природна права појединаца. Противећи се тежњама за успостављањем неограничене власти, а у циљу заштите слободе појединца, Констан је подвргао ревизији Русоову теорију неограничене суверености. Русоовски и јакобински схваћену идеју народне суверености Констан посматра кроз могућност настанка тираније, а радикалну идеју народне суверености представља као саму клицу тиранске власти. У циљу ограничавања владавине већине, Констан предвиђа неколико институционалних механизама: 1) административну поделу земље, 2) неутралну краљевску власт, 3) горњи парламентарни дом, 4) независну судску власт, 5) индивидуална грађанска права, 6) ограничено бирачко право.