MIGRACIJE DANAS – NOSILAC MATERIJALNIH, DUHOVNIH I MNOGIH DRUGIH RAZMENA MEĐU LJUDIMA I(LI) INSTRUMENT ZA ŠIRENJE ISLAMISTIČKIH IDEJA U EVROPU
Ključne reči:
миграције, религија, глобализација, економија, ислам, екстремизамApstrakt
На миграције најопштије можемо гледати као на миленијумски процес и феномен. Историја човечанства је, у великој мери, и историја миграција. Она је настала кроз миграције и готово сва људска друштва, културе и навике битно су обележени миграторним кретањима и разменама. У ширем временском контексту, недвосмислено је да су миграције доносиле материјалне, културне, духовне и многе друге облике размене. Самим тиме, миграције можемо сматрати „нормалним (уобичајеним) феноменом“. Без обзира на данашње глобализацијске процесе, нова средства транспорта, комуникација и слично, за већину савременог светског становништва можемо рећи да је стационарна, те да током свог живота остаје у подручјима порекла. Ипак, процењује се да више од једне милијарде светског становништва можемо назвати тзв. мобилном популацијом, док се око 750 милиона особа у свету данас сматра интерно мобилнима или интерним мигрантима, дакле онима који, ако мигрирају, мигрирају унутар властитих држава. Насупрот овом становишту, стоји оно које на савремене миграције гледа као на проблем или абнормалност. Делимични разлози за етаблирање оваквог става, можемо пронаћи у медијима и код великог броја политичара који нас преплављују реториком о миграцији као као нечему што је угрожавајуће и што представља претњу. Овакво виђење најчешће се подупире тезом да најновија миграторна кретања из земаља насељених становништвом које упражњава начела најмлађе монотеистичке религије, представљају јасну и недвосмислену намеру да се етно-религијска слика данашње Европе умногоме измени, те да је, уколико се нешто битно не уради у смислу контрамера, блиска будућност „хришћанске Европе“ равна оној из Уелбековог „Покоравања“, или је још катастрофичнија. Овај рад ће анализирати оба ова приступа и покушати да их кроз упоредну анализу, а на основу доступне литературе, приближи (или потпуно удаљи), те покуша да феномен сагледа из што избалансиранијег угла.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Arent, H. (1998): Izvori totalitarizma, Feministička izdavačka kuća, Beograd
Blake, M., and Risse, M. (2006): Is There a Human Right to Free Movement? Immigration and Original Ownership of the Earth
Bejer, P. (2010): Religija i globalizacija, Teme 4/2010, Niš (1295-1316)
Bader, V. (2005): The Ethics of Immigration, Constellations, Vol. 12, Issue 3, (331-361)
Castles, S. (2000): Ethnicity and Globalization: From Migrant Worker to Transnational Citizen, London
Carens, H. J. (1987): Aliens and Citizens: The Case For Open Borders, Review of Politics, 49 (2), (250–273)
Despotović, Lj. (2016): Geopolitički i demografski aspekti migrantske krize, Kultura polisa br. 31. Novi Sad
Del Val, A. (1998): Islamizam i Sjedinjene države, alijansa protiv Evrope, Službeni list, Beograd
Đorđević, B. (2008): Etika migracije, Fakultet političkih nauka, Beograd Godišnjak, (239-254)
Friedman, J. and Randeria, S. (2004): Worlds on the Move: Globalisation, Migration and Cultural Security. London: I.B. Tauris
Giddens, A. (1990): The Consequences of Modernity. Stanford, CA: Stanford University Press
Gajić, A. (2016): Geopolitika sirijskih migracija i EU, Kultura polisa br.29. Novi Sad
Kant, I. (1995): Večni mir, Gutembergova galaksija, Beograd-Valjevo
Kecmanović, D. (2014): Etnonacionalizam, Clio, Beograd
Hannerz, U. (1996): Transnational Connections: Culture, People, Places. London: Routledge
Žiparić – Iljić, D. (2016): Migracije kao oblik adaptibilne strategije, Slobodni filozofski, Zagreb
Milošević, Z. (2013): Religija i identitet, NUB Republike Srpske, Banja Luka
Penava, Marija (2011): Utjecaj migracija na europsko tržište rada, Ekonomska misao i praksa br. 2/2011, Zagreb (335-361)
Papastergiadis, N. (2000): The Turbulence of Migration: Globalization, Deterritorialization, and Hybridity. Cambridge: Polity Press; Malden, MA: Blackwell.
Simeunović D. (2016): Migracije kao uzrok političkih anomalija u Evropi, Žurnal za kriminalistiku i pravo, Beograd.
Subotić, M. (2013): Ekstremističke tendencije kao prepreka u (pre)oblikovanju političkog identiteta Srbije. Kultura polisa br. 21. Novi Sad. (163-181)
Subotić, M. (2015): Ekstremizam pod okriljem religije, Medija centar Odbrana i Institut za strategijska istraživanja, Beograd
Svensen, L. (2013): Filozofija slobode, Geopoetika izdavaštvo, Beograd
UN, Key trends in international migration, Expert Group Meeting on The Post-2015 Era: Implication for the Global Research Agenda on Population Development, New York, 10 April 2015
Volcer, Majkl (2000): Područja pravde, Filip Višnjić, Beograd
