SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O PRIZNANJU KRIVIČNOG DELA
Ključne reči:
споразум, јавни тужилац, окривљени, бранилац, признање кривице, невино осуђенApstrakt
У раду се анализира један од три споразума између јавног тужиоца и окривљеног, споразум о признању кривичног дела. Након уводног дела, у којем се указује на два велика позитивноправна кривичнопроцесна система и чињеницу да је дошло до преузимања појединих института из једног у други и обрнуто, прелази се на анализу споразума о признању кривичног дела. После навода о настанку овог института упозорава се на опасност да услед његове примене и невина лица признају кривично дело које нису извршила. Затим се објашњава корист коју од споразума могу имати окривљени и бранилац. Посебна пажња се посвећује процесу закључења споразума, иницијативи за склапање споразума, самом поступку преговарања и улози коју има бранилац у том поступку. Наводе се обавезни и факултативни елементи споразума и указује на неке специфичности ових елемената. Поред тога, указује се на одлуке које се могу донети поводом споразума и на ограничену могућност улагања жалбе против тих одлука. У делу који се односи на правно дејство споразума о признању кривичног дела скреће се пажња на ставове судске праксе који су неприхватљиви и који се морају променити, а затим се износе закључна разматрања у којима се констатује неопходност измене и допуне одредаба које се односе на овај институт.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Delibašić V., "Plea Agreement", Archibald Reiss Days, Volume III, Belgrade, 2014, str. 268–269.
Larson N. E., Guidebook for Defense Attorneys on New BiH Criminal Laws, Sarajevo, 2003, str. 32.
Bajović V., „Sporazum o priznanju krivice“, Revija za kriminologiju i krivično pravo, Beograd, 2009, str. 323.
Bajović V., Sporazum o priznanju krivice, uporedno-pravni prikaz, Beograd, 2009, str. 125.
Bejatović S., „Sporazum o priznanju krivice (novi ZKP Srbije i regionalna komparativna analiza)“, Savremene tendencije krivičnog procesnog prava u Srbiji i regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, Beograd, 2012, str. 109.
Delibašić V., Panić B., "Analiza DNK i njena primena u krivičnom postupku u Republici Srbiji", Pravni život, broj 9, tom I, Beograd, 2011, str. 805–821.
Delibašić V., Sporazumi javnog tužioca i okrivljenog, Novi Sad, 2015, str. 20.
Đurđić V., Krivično procesno pravo - posebni deo, Niš, 2011, str. 245.
Ilić P. G. i dr., Komentar Zakonika o krivičnom postupku, Beograd, 2012, str. 670.
Nikolić D., „Sporazum o priznanju krivice i njegov doprinos efikasnosti postupanja u krivičnim stvarima“, Alternativne krivične sankcije i pojednostavljene forme postupanja, Beograd, 2009, str. 163.
Simonović B., Turanjanin V., „Sporazum o priznanju krivice“, Kriminalistički i krivično procesni aspekti dokazivanja, Banja Luka, 2013, str. 27–28.
Škulić M., Ilić G., Kako je propala reforma / Šta da se radi?, Beograd, 2012, str. 13.
Škulić M., Ilić G., Reforma u stilu „jedan korak napred – dva koraka nazad“, Beograd, 2012, str. 93–98,
Škulić M., Krivično procesno pravo, Beograd, 2014, str. 15.
