POJMOVNO TEORIJSKE DILEME KAZNE
Ključne reči:
казна, кажњавање, теорије кажњавања, ресоцијализација, ретрибутивност, одмазда, преваспитањеApstrakt
У раду аутори се баве појмовно теоријским дилемама које се односе на казну. Аутори кроз један филозофско правни приступ разматрају суштину казне, њену сврху, циљ, праведност, оправданост изрицања и њен утицај на корекцију понашања, односно ресоцијализацију самог осуђеника. У савременој казненој политици све више се настоји подићи ниво хуманости, а смањити ниво репресивности према учиниоцима кривичних дела. Међутим, негирајући репресивну природу казне и карактер одмазде, практично се аболира учињено, а злочинцу се приступа као пацијенту који треба излечење, како у будућности не би испољавао симптоме болести на штету других и себе. И док не треба негирати друштвени удео у етиологији криминалног понашања, мора се имати на уму да криминалитет није болест у медицинском смислу те речи. Чињеницом да се неко забрањено понашање извршава свесно и уз знање законом одређених последица, казна представља одговор на дрскост злочинца који негира значај друштвених норми, негира туђа права и поставља стање самовласти.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Bentham, J. (1781). An introduction to the principles of morals and legislation, History of Economic Thought Books.
Bojanić, I., Mrčela, M., (2006). Svrha kažnjavanja u kontekstu šeste novele Kaznenog zakona, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, vol. 13, br. 2, str. 431-449.
Cottingham, J., (1979). Varieties of retribution, The Philosophical Quarterly (1950-), vol. 29, no. 116, pp. 238-246.
Ellis, A. (2014). Theories of Punishment, In Encyclopedia of Criminology and Criminal Justice Springer, New York, pp. 5184-5192.
Flew, A., (1969).The Justification of Punishment. u H. B. Acton (ed.), The Philosophy of Punishment, Macmillan, London: Macmillan, pp. 83-104.
Gendin, S. (1967). The Meaning of Punishment, Philosophy and Phenomenological Research, vol. 28, no. 2, pp. 235-240.
Gillin, J. L. (1971). Criminology and penology. Greenwood.
Goldman, A., (1995). Paradox of punishment, U: Simmons, J. i sar. (ur.) Punishment. Princeton, Princeton University Press.
Kaufman, A. S. (1959). Anthony Quinton on Punishment, Analysis, vol. 20, no. 1, pp. 10-13.
Kaufman, W. R., (2012). Honor and revenge: a theory of punishment, Springer Science & Business Media.
Kolber, A. (2009). Subjective experience of punishment, Columbia Law Review, no. 109, pp. 182-236.
Mabbott, J. D., (1969). Punishment, u H. B. Acton (ed.), The Philosophy of Punishment, Macmillan, London.
McCloskey, H. J. (1967). Utilitarian and retributive punishment. The Journal of Philosophy, vol. 64, no. 3, pp. 91-110;
McCloskey, H. J., (1963). A note on utilitarian punishment.Mind,1.
Medić, D., Tajić, H., (2008). Nematerijalna šteta u praksi, Privredna Štampa, Sarajevo.
Menninger, K.., (1988). Therapy, Not Punishment, u (eds.) Baird R. M., Rosenbaum S. E., Philosophy of Punishment, Contemporary Issues in Philosophy, Prometheus Books, New York.
Mrvić-Petrović, N., Ćirić, J., Počuča, M. (2015). Medical expertise in criminal and civil proceedings. Vojnosanitetski pregled, vol. 72, br. 8, pp. 729-734.
Pavlovic, Z., Markovic, M., Petkovic, N., Djordjevic, M., (2012). Medical expertise in criminal procedure De lege lata et de lege ferenda, HEALTHMED, vol. 6, no. 9, pp.3202-3209.
Nozick, R. (1981). Philosophical explanations, Harvard University Press.
Pifferi, M. (2016). Reinventing Punishment. A Comparative History of Criminology and Penology in the Nineteenth and Twentieth Centuries Oxford University Press, pp. 1-305.
Sokol, T. (2004). Retributivizam, utilitarizam i prevencija u filozofiji kažnjavanja uz poseban osvrt na grčku filozofiju, njemački klasični idealizam i Benthamov relativizam, Pravnik, Law & Society Review, vol. 38, br. 78, str. 89-109.
Thompson, K., Vranić, I., Đorđević, J., (2003). Moralna panika, Clio, Beograd.
Quinton, A., (1969). On Punishment, u H. B. Acton (ed.), The Philosophy of Punishment, Macmillan, London, pp. 55-64.
Bjelajac, Ž., Merdović B., (2018). Senzacionalizam u medijima kao uzrok destabilizacije politike suzbijanja kriminaliteta, Kultura polisa, vol. 15, br. 35, str. 289-300.
Vasiljević-Prodanović, D., (2011). Teorije kažnjavanja i njihove penološke implikacije, Specijalna edukacija i rehabilitacija, vol. 10, br. 3, str. 509-525.
Dragojlović, J., (2016). Uslovna osuda i novčana kazna, Kultura polisa, vol. 13, br. 32, str. 497-507.
Dragojlović, J., (2016). Odnos uslovne osude i kazne, Kultura polisa, vol. 13, br. 31, str. 501-509.
Kant, I. (1981). Zasnivanje metafizike morala, BIGZ, Beograd.
Kant, I., (2008). Zasnivanje metafizike morala, Dereta, Beograd.
Lazarević, Lj. (2006). Komentar Krivičnog zakonika Republike Srbije, Savremena administracija, Beograd.
Milevski, V. A. (2014). Etička analiza savremenih teorija kazne: između utilitarističkog i retributivnog opravdanja kazne - doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Univerziteta u Beogradu.
Petković, K. (2011). Kažnjava li neoliberalna kaznena država siromašne?, Političke analize, vol. 2, br. 7, str. 50-53.
Petković, N. (2017). Stid i krivica kao efektivni činioci kažnjavanja, Izvod iz usmenog izlaganja na stručnom skupu, Novi Sad.
Stojanović, Z. (2012). Komentar Krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd.
