MAKRONIZAM – NOVA POLITIČKO-SIMBOLIČKA KONSTRUKCIJA IZMEĐU RASPADA, NAPETOSTI I NEPRIZNATOG IDEALIZMA

Apstrakt

Ретки су француски политичари који, у тако снажној мери, симболизују расцеп између власти, грађана, економије, политике и друштва. Емануел Макрон, изабран за председника Републике кад му је било тридесет девет година, а преко њега и политичко-симболичка конструкција макронизма, у кратком времену владавине искоришћавају створени расцеп у своју корист, истовремено га појачавајући.

У овом тексту покушавамо да схватимо основне елементе од којих се гради та нова идеологија каква је макронизам. Полазимо од политичко-симболичке анализе која ће осветлити како континуитет, тако и прекид са претходним француским председницима. Показаћемо да је посреди конструкција, другим речима практични преплет или смеса неколико филозофских струја које су изградиле историју западне политичке мисли: од артикулације Робеспјерове мисли-акције (од које се Макрон у свом деловању посебно удаљава у погледу моралног темеља друштва), те позитивизма Огиста Конта (дефиниција једне „позитивне политике“ коју одређује метода анализе) и токвиловског политичког тумачења француског друштва, све до захтева истинског либерализма једног Ф. Гизоа (децентрализоване заједнице чије вредности Гизо истиче зато што оне повезују локалну управу и напредак цивилизације). Потом ћемо указати на последице те конструкције по француско друштво и то двосмерно, узајамно, као нешто што зависи од тог друштва, и као нешто што утиче на њега. Показаћемо како и зашто макронизам као конструкција по природи није одржив. Затим ћемо га анализирати у компарацији са једном другом идеологијом, европеизмом, како бисмо указали на њихову тесну повезаност, али и различитост у смислу да макронизам гледа даље од европеизма. На крају, могуће последице ових конструката разматрамо у светлу исхода европских избора.