ODGOVORNOST DRŽAVE ZA IZGRADNJU I FUNKCIONISANJE ANTITERORISTIČKOG SISTEMA
Ključne reči:
Одговорност, демократија, држава, безбедност, тероризам, антитероризамApstrakt
Дефинисањем система безбедности модерне демократске државе жели се успоставити функционална интеграција свих структура државе у циљу јачања заштитне функције, али и систематизација свих безбедносних компоненти у засебну целину (систем) ради лакшег остваривања основних циљева државе у сфери безбедности. Држава организује и успоставља специјализовани антитерористички систем на начин и у обиму који одговара њеном карактеру, потребама и могућностима. Она својим изјашњавањем дефинише своје виталне вредности и штити их деловањем система безбедности. Те вредности условљене су карактером друштвено-економских односа који владају у држави, степеном развоја производних снага, односом друштвених класа и правном и политичком надградњом. Основне вредности модерне државе су: сувереност, територијална целокупност, независност, уставни поредак и људска права и слободе. Структура система безбедности огледа се кроз: Организованост и уређеност; јединство; ефикасност; отвореност; динамичност; хијерархијска уређеност; двосмерни однос; спољнополитичка функционалност; јединствено управљање, руковођење и командовање. Да би држава успешно функционисала њен систем безбедности мора бити изграђен, свеобухватан и ефикасан, јер је само безбедан човек слободан човек, а само слободан човек може успешно да функционише. У том смислу модерна држава преузима пуну одговорност за изградњу антитерористичког система.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Albers, R. (1998) „From clientalism to cooperation: Local government, participatory policy, and civic organiying in Porto Alegre Brayil”, Politics and Society 26 (4):
Adam Kuper – Džesika Kuper, Enciklpedija društvenih nauka, tom II Službeni glasnik, Beograd, 2009,
Dembowski, H. (2001) Taking the State to Court: Public Interest Litigation and the Public Sphere in metropolitan India, New Delhi.
Goetz, A.M. and Jenkins, R. (2004) Reinventing Accountability: Making Democracy Work for the Poor, London.
Huntington, S. (1991) The Third Wave: Democratiyation in the late Twentieth Century, Norman, OK.
Hantington, S. (2004) Treći talas, Demokratizacija na izmeku dvadesetog veka (prevod: Branimin Gligorić) Politička kultura Zagreb-CID, Podgorica.
Jenkins, R. i Goetz, A.M. (1999) „Accounts and accountability: Theoretical implications of the right to information movement in India”, Third World Quarterly 20 (3)
O`Donnell, G. (1999) „Horiyontal accountability in new democracies”, in A. Schedler, I. Diamond and M.F. Plattner (eds.) The Self-Restraining State: Power and Accountability in New Democracies, London.
Schedler, A. (1999) „Conceptualizing accountability”, in A. Schedler, L.Diamond and M.F. Plattner (eds.) The Self-Restraining State:Power and Accountability in New Demosracies, London.
D. Vejnović, Sistem bezbednosti i društveno okruženje, Udruženje defendologa Republike Srpske, Banja Luka, 2006, str. 87
Ljubomir Stajić – Radoslav Gaćinović, Uvod u studije bezbednosti, Draslar, Beograd, 2007,
Ljubomir Stajić; Saša Mijalković;Svetlana Stanarević, Bezbednosna kultura, Draganić, Beograd, 2005,
M. Rakić i D. Vejnović, Sistem bezbednosti i društveno okruženje, Udruženje defendologa Republike Srpske, Banja Luka, 2006
Ludvig von Bartalanffy, General Theory of System: Aplication to Psychology, in the Socijal Sciences – Problems and Orientations, Mouton/UNESCO, The Hague, Paris, 1968
Perko-Šeparović, I. Teorije organiazcije, Školska knjiga, Zagreb, 1975
Radovan Vukadinović, Međunarodni politički odnosi, Barbat, Zagreb, 1998.
Ludvig von Bartalanffy, General System Theory, Georga Brayiller, New York, 1968
