EKOLOŠKA KRIZA I GLAVNE DETERMINANTE ODRŽIVOG RAZVOJA
Ključne reči:
еколошка криза, одрживи развој, социјални капитал, људска екологија и партиципацијаApstrakt
У уводном делу рада елаборираће се изазови који су се јавили услед научног прогреса и стварања нових технологија што за непосредну последицу има тренутну еколошку кризу. Поред тога, приказаће се на који начин капитализам доноси ново вагање између материјалног богатства и хуманизма – што би могло да имплицира хипотезу да је под дејством капитал(изм)а природна еколошка равнотежа све оштећенија. У домену научног прогреса, пажња ће бити посвећена и екопсихологији, као еколошком покрету и новој дисциплини која има претензију да пробуди осећај реципроцитета између животне средине и човека.
Све ово имплицира потребу за дугорочним одржавањем природног (и друштвеног) благостања тј. за одрживим развојем који ће бити контекстуализован у средишњем делу рада. Поред тога, рад тежи да анализира и критички сагледа социјални капитал, људску екологију и партиципацију грађана као главне детерминанте одрживог развоја, у смислу да без јачања ових детерминанти одржив развој није могућ. Последње и закључно поглавље бави се потребама дубоке структурне промене самог друштва и начина на који оно функционише, а све у циљу одговора на еколошку кризу и постизања одрживог развоја у пракси.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Appold, S. J. (2007). Human ecology. In: C. D. Bryant and D. L. Peck (eds), 21st Century Sociology, vol. 1: Traditional and Core Areas, ousand Oaks, Sage Publications, pp. 444-454.
Bass, S., B. Dalal-Clayton and J. Pretty (1995). Participation in Strategies for Suistainable Development, Environmental Planning Issue, 7: 1-43.
Bourdieu, P. (1986). Forms of Capital. In: J. G. Richardson (ed.), Handbook for Theory and Research for the Sociology of Education, New York, Greenwood, pp. 241–258.
Boyte, H. (1995). Beyond Deliberation: Citizenship as Public Work in PEGS conference.
Bronfenbrenner, U. (1979). The Ecology of Human Development: Experiments by Nature and Design, Cambridge, MA, Harvard University Press.
Calhoun, C. (2003). Pierre Bourideu. In: G. Ritzer (ed.), The Blackwell Companion to Major Contemporary Social Theorists. Malden, Blackwell Publishing, pp. 274-309.
Castle, E. N. (2002). Social Capital: An Interdisciplinary Concept, Rural Sociology, 67: 331-349.
Coleman, J. (1988). Social Capital in the Creation of Human Capital. The American Journal of Sociology, 94 (1), 95-120.
Curry, N. (1993). Rural Development in the 1990s: does Prospect Lie in Retrospect? In Greer, J. (ed.), Rural Development in Ireland: a Challenge for the 1990s’ pp. 35-48.
European Commission (2011). Our Life Insurance, Our Natural Capital, an EU biodiversity strategy to 2020.
Fernando, J. L. (2003). The Power of Unsustainable Development: What is to be Done? The Annals of the American Academy, 590: 6-31.
Florea, A. (2005). A New Global Problem: the Ecological Crisis, Annals of University of Oradea 3, 3-17.
Goodland, R. (1995). The Concept of Enviromental Sustainability, Annual Review of Ecology and Systematics 26, 1-24.
Hawley, H. (1944). Ecology and Human Ecology, Social Forces 22 (4), 398–405.
Hediger, V. (2000). Sustainable Development and Social Welfare. Zurich, Agricultural Economics, Swiss Federal Institute of Technology Switzerland.
Knežević, D., N. Živković, A. Purić i I. Janićijević (2009). Ciljevi održivog razvoja lokalne zajednice. Dostupno na: http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/20.pdf. Pristupljeno: 4.06.2017.
Leigh, P. (2005). The Ecological Crisis, the Human Condition, and Community-Based Restoration as an Istrument for its Cure, Ethics in Science and Enviromental Politics Esep 3, 3-15.
Marten, G. (2001). Human Ecology: Basic Concepts for Sustainable Development, London and Sterling, CA: Earthscan Publications.
Moore, J. L. (2000). What is Stopping Sustainability? Examining the Barriers to Implementation of Clouds of Change. In R. Woollard & A. Ostry (Eds.) Fatal consumption: Rethinking sustainable development. Vancouver, UBC Press, pp. 101-129.
Mihajlov, A. (2004). Od lokalnog ka globalnom: kontekst održivog razvoja. U: S. Milutinović (ur.), Lokalni održivi razvoj, Beograd, Stalna konferencija gradova i opština, str. 13-33.
Nacionalna strategija održivog razvoja (2008). Nacionalna strategija održivog razvoja, Beograd, Vlada republike Srbije.
Narayan, D., and L. Pritchett (1999). Cents and Sociability: Household Income and Social Capital in Rural Tanzania, Economic Development and Cultural Change 47(4), 871-897.
Nasi, R., S. Wunder and J. J. Campos (2002). Forest Ecosystem Services: Can They Pay Our Way out of Deforestation? Dostupno na: http://www.unep.org/DEC/docs/Forest_Ecosystem_Service-Executive_Version.pdf Pristupljeno: 3.02.2017.
Putnam, R. D. (2000). Bowling Alone, New York, Simon and Schuster Paperbacks.
Pušić, Lj. (2001). Održivi grad. Ka jednoj sociologiji okruženja, Beograd, Nezavisna izdanja.
Reid, J. N. (2000). Community Participation: How People Power Brings Sustainable Benefits to Communities, Washington DC, USDA Rural Development.
Roszak, T. (1992). The Voice of the Earth: An Exploration of Ecopsychology, NY, Simon and Schuster.
Seyfang, G., and A. Smith (2007). Grassroots Innovations for Sustainable Development: Towards a New Research, Policy Agenda 16 (4), 584-603.
Shogar, I. (2011). Reconstruction of the Worldview as Strategy for Environmental Survival and Sustainability. In: H. Gökcekus, U. Türker, and J. W. LaMoreaux (eds), Survival and Sustainability: Environmental Concerns in the 21st Century, Tuscaloosa, Springer. pp. 751-758.
Stivens, K. (2011). Putokaz ka održivom razvoju: održivost kao novi kvalitet društvenog i ekonomskog razvoja. U: D. Radojević (ur.), Putokaz ka održivom razvoju. Beograd, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, str. 12-21.
Škorić, J. (2015). Burdijeova analiza polja i kapitala iz perspektive sociologije svakodnevnog života, Kultura polisa 12 (27), 333-352.
Škorić, M. i A. Kišjuhas (2011). Ljudska ekologija Ejmosa Holija kao intelektualno nasleđe čikaške sociološke škole. U: Sokolovska V, i D. Marinković (ur), regioni i regionalizacija, Novi Sad, Mediterran Publishing, str. 59-87.
Tadić, M. (2006). Održivost lokalnih zajednica – indikatori i preporuke za aktivnosti. U: (ur.) M. Tadić, Praktikum o održivom razvoju lokalnih zajednica. Beograd, Ekološko društvo Edemit, str. 35-56.
Tonnies, F. (1887). Community and Society (Gemeinschaft und Gesellschaft), New York, Harper & Row.
United Nations (1987). Our Common Future - Brundtland Report, Oxford University Press.
World Scientists' Warning to Humanity (1992). The Warning. Dostupno na: http://deoxy.org/sciwarn.htm. Pristupljeno: 4.02.2017.
Vukelić, J. (2009). Neposredno učešće građana u donošenju odluka na lokalnom nivou vlasti u Srbiji, Sociološki pregled, 51 (3), 292 – 312.
Zeman, Z. i M. G. Zeman (2010). Uvod u sociologiju (održivih) zajednica, Zagreb, centar za istraživanje integralne održivosti i održivog razvoja.
Zhang, Y. (2013). Capitalism and Ecological Crisis, Journal of Suistainable Society 2 (3), 69-73.
