MODERNIZACIJA: ODREĐENJE POJMA I POJAVNI OBLICI
Ključne reči:
модернизација, традиционално, модерно, класична теорија, модернизацијски ревизионизамApstrakt
Док се у идејном смислу исходиште процеса модернизације налази у покретима просветитељства и рационализма, историјски посматрано модернизација започиње истовремено с настанком индустријализације и зачецима друштвене диференцијације. Kласична теорија модернизацију одређује кроз развојну дихотомију традиционално-модерно, при чему се традиционално налази на нижем ступњу друштвено-историјског развоја. Насупрот овом схватању, теоретичари модернизацијског ревизионизма сматрају да поларизација друштава на традиционална и модерна у строгом смислу те речи није могућа.
Модернизација се може проучавати као друштвено-историјски процес, као теорија и као идеологија. По простору одвијања ради се о глобалном процесу, али се модернизацијске промене одигравају и на локалном, националном (државном) и регионалном (међудржавном) нивоу.
Према обухватности модернизација може да буде парцијална и глобална, према дубини, радикална и креативна или имитативна и фасадна, по смеру и актерима, аутономна и хетеромномна (зависна), демократска и ауторитарна, а у зависности од прихватања оних субјеката од којих зависи њено спровођење и на које утичу њени ефекти, постоји добровољна и принудна модернизација.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Antonić, Slobodan (2007): odrednica Modernizacija, Sociološki rečnik (ur. Aljoša Mimica,Marija Bogdanović), Zavod za udžbenike, Beograd.
Apter, David E. (1965): The Politics of Modernization, University of Chicago Press, Chicago.
Bek, Ulrih (2011): Svetsko rizično društvo: u potrazi za izgubljenom sigurnošću, Akademska knjiga, Novi Sad.
Gidens, Entoni (1998): Posledice modernosti,Filip Višnjić, Beograd.
Eisenstadt, Shmuel N. (1966): „The Basic Characteristics of Modernization“, u: Shmuel N. Eisenstadt, Modernization, protest and change, Eaglewood Cliffs. Redni broj strana numerisan prema verziji dostupnoj na: http://www.europa.clioonline.de/portals/_Europa/documents/fska/Q_2005_FS2-08.pdf, pristupljeno 11.1.2017.
Lipset, Seymour Martin (1960): Political man: The Social Bases of Politics, Doubleday & Company, INC, Garden City, New York.
Marković, Predrag J. (1994): „Teorija modernizacije i njena kritička primena na međuratnu Jugoslaviju i druge istočnoevropske zemlje“, Godišnjak za društvenu istoriju, Beograd, god. I , sv. 1.
Matić, Petar (1993): „Politička modernizacija u eri globalizacije“, Srpska politička misao, Beograd, br. 1-4, 2004, str. 86; Miodrag Ranković, odrednica Modernizacija, Enciklopedija političke kulture, Savremena administracija, Beograd.
Mitrović, Ljubiša (2004): „Regionalni identitet i odnos aktera prema procesima globalizacije, regionalizacije i evrointegracije Balkana“, u: Kvalitet međuetničkih odnosa, svest o regionalnom identitetu i mogućnosti saradnje i integracije na Balkanu (Preliminarni rezultati empirijskog istraživnja u jugoistočnoj Srbiji), Filozofski fakultet, Niš.
Obradović, Marija (1994): „Teorija modernizacije i modeli razvoja“, u: Latinka Perović, Marija Obradović, Dubravka Stojanović (ured.), Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd.
Ofe, Klaus (1999): Modernost i država, Filip Višnjić, Beograd.
Parsons, Talkot (1992): Moderna društva, Gradina, Niš.
Ranković, Miodrag (1993): odrednica Modernizacija, Enciklopedija političke kulture, Savremena administracija, Beograd.
Rostow, W.W. (1960): The Stages of Economic Growth: A Non-Communist Manifesto, Cambridge University Press, Cambridge.
Smelser, Neil: „The Modernization of Social Relations“, u: Myron Weiner (ed.), Modernization: The Dynamics of Growth, Voice of America Forum Lectures, Washington, DC.
Huntington, Samuel P. (1971): „The Change to Change: Modernization, Development, and Politics“, Comparative Politics, Volume 3, Issue 3.
