ZLOČINI POČINJENI NAD SRBIMA NA MAĐARSKOM OKUPACIONOM PODRUČJU TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA

Apstrakt

Овај рад је покушај аутора да подсети научну јавност на насиље које су спроводиле мађарске окупационе трупе над Србима током Другог светског рата. Дакле, рад је намењен некима за подсећање а неким за едукацију. Према мишљењу мађарске владе, како је то забележено у записнику са ванредне седнице од 10. априла 1941, отцепљење Хрватске за Мађарску може бити веома значајно, тј. може да послужи као полазна основа њених освајачко-агресивних намера, будући да Југославија од тог тренутка више не постоји, што значи да би Мађарска тиме стекла слободу акције. Команда Друге мађарске армије издала је наређење 21. априла 1941. да се у оквиру сваке команде корпуса одаберу 3 до 4 одговарајућа места за концентрационе логоре, капацитета две до четири хиљаде лица, „приближно 10.000 интернираца на територији савске бригаде”. У њима ће се, сходно наређењу интернирати „лица опасна по јавни ред и јавну безбедност”, као и Јевреји и сви Срби насељени после 31. октобра 1918. Логори су формирани у Бечеју, Тополи, Сомбору и низу других места у Војводини, али су Срби упућивани и у логоре на територији Мађарске: у Вацу, Мариа, Ностра, Коморану, Шарвару. Већину Срба које нису стрељале мађарске окупационе власти чекала је тешка судбина у већ формираним концентрационим логорима.