Nasilje kao društveni fenomen
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2022.19.2p.1cnKljučne reči:
Nasilje, društvo, društvena pojava, manifestacije nasilja, tipologija, etiologijaApstrakt
Kao pojava izuzetno drugog trajanja, nasilje ima veliku važnost ne samo u ljudskoj evoluciji i istoriji, već i u savremenom delovanju. U prvom delu posebna pažnja posvećena je definisanju pojma nasilje, a potom je predstavljena i njegova tipologija u društvenom kontekstu. Nasilje ima višestruke uzroke. Već u definisanju postoje problemi budući da pojedini autori ističu fizički karatker, dok drugi veruju da pored fizičke sile postoje i emocionalni i duhovni činioci nasilja. Sa jedne strane, naučnici smatraju da je ono uslovljeno biološkim faktorima (pre svega genetskim i endokrinološkim). Sa druge strane, istraživači, pre svega iz društvenih nauka, ističu da je ova pojava vezana ne samo za biološke, nego i za društvene faktore (siromaštvo, kulturu, rodne uloge itd.). U društvima postoje različiti vidovi nasilja. Pored mnogih oblika kriminaliteta i nasilja u porodici, vrlo važan aspekt igra i političko nasilje koje sprovode podjednako državne ustanove i paradržavne organizacije (kriminalne, fundamentalističke i terorističke grupe). U radu je postavljeno i pitanje da li nasilje opada tokom vremena. Na osnovu drugih radova uočeno je da postoje dve škole mišljenja. Prema jednoj grupi autora (poput Norberta Elijasa i Stivena Pinkera), sa procesom razvoja trgovine i tehnologija i širenjem ideja prosvetiteljstva dolazi do nesumnjivog opadanja nasilja i danas se živi u najsigurnijem od svih vremena. Suprotno tome, njihovi kritičari ističu da nasilje ne samo da nije nestalo, već je dobilo nove oblike i da je masovnije nego ikada.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Antonić, S. (2006). U odbranu Parsonsovog shvatanja moći. Sociološki pregled, 40(1), 57–79. https://doi.org/10.5937/socpreg0601057A
Armstrong, K. (2015). Fields of Blood [Polja krvi]. Anchor Books.
Bjelajac, Ž., & Filipović, A. M. (2021). Specifičnosti digitalnog nasilja i digitalnog kriminala. Pravo - teorija i praksa, 38(4), 16–32. https://doi.org/10.5937/ptp2104016B
Bjelajac, Ž., & Matijašević, J. (2013). Nasilјe kao oblik socio-patološkog ponašanja. Kultura polisa, 10(22), 409–425. https://kpolisa.com/index.php/kp/article/view/1278/1224
Boatca, M., Lamnek, S. (2003). Gegenwartsdiagnosen zu Gewalt im Geschlechterverhältnis [Savremene dijagnoze nasilja u rodnim odnosima]. In S. Lamnek and M. Boatca (Eds.), Geschlecht – Gewalt – Gesellschaft (pp. 13–37). Leske + Budrich.
Böcker, M. (2013). Klimawandel [Klimatske promene]. In C. Gudehus and M. Christ (Eds.), Gewalt. Ein interdisziplinäres Handbuch (pp. 25–32). Verlag J. B. Metzler.
Bourke, J. (2020). The Rise and Rise of Sexual Violence [Sve veći porast seksualnog nasilja]. In. M. Micale and P. Dwyer (Eds.), On Violence in History (pp. 104–117). Berghahn.
Docker, J. (2008). The Origins of Violence [Poreklo nasilja]. Pluto Press.
Elijas, N. (2001). Proces civilizacije. Sociogenetička i psihogenetička istraživanja. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Englander, E. (2003). Understanding Violence [Razumevanje nasilja]. Lawrence Erlbaum & Associates.
Enzmann, B. (2013). Politische Gewalt Formen, Hintergründe, Überwindbarkeit [Oblici političkog nasilja, pozadina, premostivost]. In B. Enzmann (Ed.), Handbuch Politische Gewalt. Formen – Ursachen – Legitimation – Begrenzung (pp. 43–67). Springer VS.
Fibiger, L. (2020). The Past as a Foreign Country: Bioarchaeological Perspectives on Pinker’s “Prehistoric Anarchy” [Prošlost kao strana zemlja: bioarheološke perspektive Pinkerove „praistorijske anarhije“]. In M. Micale and P. Dwyer (Eds.), On Violence in History (pp. 6–17). Berghahn.
Gajić, Z., Milatović, J., Golubović, B., Dadasović, J., Ralević, S., & Golubović, J. (2016). Sociodemografske i psihijatrijske karakteristike počinilaca ubistva u Srbiji – pokrajini Vojvodini (1996–2005). Medicinski pregled, 69(7–8), 224-229. https://doi.org/10.2298/MPNS1608224G
Garaigordobil, M. (2012). Psychology of Hatred and Violence: Definition, Explanatory Theories, Cognitive-Emotional Factors, and Prevention Strategies [Psihologija mržnje i nasilja: definicija, teorije objašnjenja, kognitivno-emocionalni faktori i strategije prevencije.]. In H. R. Cunningham and W. F. Berry (Eds.), Handbook on the Psychology of Violence (pp. 99–123). Nova Science Publishers.
Golijan, I. D. (2021). Nasilje u sportu i huliganizam. Bezbednost, 63(1), 167–186. https://doi.org/10.5937/bezbednost2101167G
Kippenberg, J. (2013). Religion [Religija]. In C. Gudehus and M. Christ (Eds.), Gewalt. Ein interdisziplinäres Handbuch (pp. 66–75). Verlag J. B. Metzler.
Lord Smail, D. (2020). The Inner Demons of the Better Angels of Our Nature [Unutrašnji demoni boljih anđela naše prirode]. In M. Micale and P. Dwyer (Eds.), On Violence in History (pp.117–128). Berghahn.
Marinković, D. (2007). Uvod u sociologiju. Mediterran Publishing. Marković, D. M., & Djustibek, B. (2022). Creating Culture of Peace: Non-Violent Conflict Resolution [Kreiranje kulture mira: Nenasilno rešavanje konflikata]. Kultura polisa, 19(1), 25–44. https://doi.org/10.51738/Kpolisa2022.19.1r.2mdj
Micale M., & Dwyer P. (2020). History, Violence, and Steven Pinker [Istorija, nasilje i Stiven Pinker]. In M. Micale and P. Dwyer (Eds.), On Violence in History (pp. 1-6). Berghahn.
Micale, M. (2020). What Pinker Leaves Out. The Inner Demons of The Better Angels of Our Nature [Šta Pinker izostavlja. Unutrašnji demoni boljih anđela naše prirode]. In M. Micale and P. Dwyer (Eds.). On Violence in History (pp. 128–140). Berghahn.
Pavlović, Z., & Radojković, Z. (2016). Seksualno nasilje u zatvorima. Vojno delo, 68(2), 72-83. https://doi.org/10.5937/vojdelo1602072P
Petrović, D. B. (2020). Opšte karakteristike osnovnog pojma terorizma. Strani pravni život, 64(4), 147-160. https://doi.org/10.5937/spz64-29537
Pinker, S. (2011). The Better Angels of our Nature. Why Violence has declined [Bolji anđeli naše prirode. Zašto se nasilje smanjilo]. Viking.
Pinker, S. (2018). Enlightenment Now: The Case for Reason, Science, Humanism, and Progress [Prosvetljenje sada: razlog za razum, nauku, humanizam i napredak]. Penguin.
Planert, U. (2013). Nationalismus [Nacionalizam]. In C. Gudehus and M. Christ (Eds.), Gewalt. Ein interdisziplinäres Handbuch (pp. 41–50). Verlag J. B. Metzler
Rokvić, V. (2017). Seksualno i rodno zasnovano nasilje u oružanim sukobima. Godišnjak Fakulteta bezbednosti, 1, 111-126. https://doi.org/10.5937/GFB1701111R
Roth, R. (2020). Does Better Angels of Our Nature Hold Up as History? [Da li se “Bolji anđeli naše prirode” smatra istorijom?] In M. Micale and P. Dwyer (Eds.). On Violence in History (pp. 91–104). Berghahn.
Saks Dž. (2014). Doba održivog razvoja. Službeni glasnik & CIRSD.
Tošić, D. (2016). Etiologija nasilničkog ponašanja. Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 88(1), 17–31. https://doi.org/10.5937/gakv1601017T
Veber, M. (2014). Država, Racionalna ustanova države i moderne političke partije i parlamenti. Mediterran Publishing.
Welzer, H. (2013). Krieg [Rat]. In C. Gudehus and M. Christ (Eds.), Gewalt. Ein interdisziplinäres Handbuch (pp. 32–41). Verlag J. B. Metzler.
Zeković, G., & Beriša, H. (2018). Modeli terorističke agresije. Vojno delo, 70(2), 481–504. https://doi.org/10.5937/vojdelo1802481Z
Ffuko, M. (1997). Nadzirati i kažnjavati. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
##category.category##
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2022 Petar Ćurčić, Goran Nikolić
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.
