LEGALITET SABORNOG DONOŠENJA ODLUKA I DEMOKRATSKE PERSPEKTIVE
Ključne reči:
Хришћанска идеја и цивилно друштво, Легалитет и државност, Светско-сторијска димензија друштва, Демократија и `човек у човеку`, Демократија и слободаApstrakt
Цивилно друштво настаје као један од видова схватања остваривања хришћанске идеје у историји, као израз оспособљености да се сувисло исказује смисао слободе и права појединаца и заједница. Сабрано казивање претпоставља повезаност са компетенцијом расправљања ствари које се тичу како самог човека, тако и општих послова заједница и њихових односа. Легалитет тако бива омогућен резултантом легититимно суочаваних претпоставки, као садржавалац разума и средиште повезивања посебних и општег итереса. Он је на тај начин као многостуко исказиви логос /разлог, основ, смисао/, сложено повезан са питањима здруженог карактера народа и држава, обичајних правила и закона. Испуњавање претпоставки изградње цивилног друштва каo раслојеног политичког дискурса бивствовања, заједно са смислом изградње светскоисторијске државности, задобија се са степеном оваплоћености хришћанске културе у њеним реалним моментима, превазилазећи романтичка заношења и застрањивања. Њена реализација се збива онда, када се она не тиче само посебности интереса друштвене раслојености, него допева и до општих полиснодруштвених претпоставки као људских засада и права појединца. Упорним грађењем културе `човека у човеку` (Платон) у историјском посредовању `хришћанском идејом` (Хегел), на тај начин би се стицале оне снаге духа којима се превладавају противречности и заједница напредује, налазећи у посебности општенародног елемента свој задатак изградње и испуњења (Иљин). То у пуној мери одговара пуноћи уживања слободе као допирању до слободе која се помишља заједно са нужношћу и која је у стању да отклања произвољности. Установе владавине народа које ту реалност прихватају и успевају да надиђу хоризонте тежњи ка `сувереним диктатурама`, сабирући се у структурама владавине права, омогућиће и сам раст и углед демократије у савремености.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Бојко, Павел Јевгењевич (2006), Становление понятия всемирной истории: Историко – философский очерк, Краснодар: Кубан.
Grigorije iz Nise, Protiv zelenaša, `KULTURA POLISA` br. 12-14, godina VII, 2010
Georg Wilhelm Friedrich Hegel (1983), Differenz des Fichte`schen und Schelling`schen Systems der Philosophie, Jena, 1801 – Jaener Schriften 1801-1807., Werke 2./; u - G.V.F.Hegel, Jenski spisi, Sarajevo,( prev. A. Buha)/; Hegel, G. V. F.( 1979): Fenomenologija duha, Bgd., (N. Popović); Hegel, G. V. F.( 1979): Istorija filozofije I-III, Bgd., 1979. (N. Popović); Hegel, G. V. F.( 1987): Enciklopedija filozofijskih znanosti, Sarajevo (prev. V. Zonefeld)
G. W. F. Hegel (19654), Vorlesungen über die Philosophie der Religion, Zweiter Band, Stuttgart-Bad Cannstatt.
Kerović Radivoje (2011), Tajna ljudskog bitka, Banja Luka: Vidici.
Ivan Aleksandrovič Iljin (I. A. Ilьin), Filosofiя Gegelя kak učenie o konkretnosti Boga i čeloveka, Sankt-Peterburg: «Nauka», 1994.)
Aleksandar M. Petrović (2010), `Hegel i idejni dinamizam platonovske dijalektike: Prilog savremenom razumevanju naučne logike kao ontološkog i teološkog vida bivstvovanja`, Novi Sad; Kosovska Mitrovica: Univerzitet u Prištini, filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici; Kultura polisa; Grafomarketing)
Časlav D. Koprivica (2009), Biće i sudbina: Hajdegerova misao između uzornosti i vremenitosti, Beograd.; Um i zajednica (2005), u `Nova srpska politička misao`, Vol. XI, no.1-4, str. 163-184.
Milan Uzelac (2011), Praktična fenomenologija, Vršac.
Milojica Šutović (2009), Vrednosti i nasilje, Beograd.; Politički pluralizam i/ili nacionalni monizam, u `Srpska politička misao` broj 4/2010, god. 17, vol. 30, str. 187-206.
