DUH ISTORIJE I POLITIKE U RAZMATRANJIMA KULTURNIH OSNOVA POJMA SLOBODE

Autori

  • Александар М. Петровић Универзитет у Приштини Филозофски факултет Косовска Митровица

Ključne reči:

Историја и политичке идеје, Право и образовање, Држава и хришћанска идеја, Легитимност институција, Субјективност и политичко насиље

Apstrakt

Савремена социјална философија посвећена је потрази за својим пореклом у властитим дубинама унутар почела историјско-философске мисли. У историјској дубини, наиме, време се кроз `негативно јединство` стајања у пунктуалности тренутка сада, разрешава као трајност ту-бивствујуће истине која је присвојена традицијом тумачења њеног адекватног осветљавања. Категорематика становишта разложности огледа се у бивствовању суштине света као подлози или субјекту, који је истовремено и онтолошки релевантан субјект, према формално уопштавајућем критеријуму који претпоставља њене садржинске моменте. Савремено ослабљено кретање ка изградњи доброг друштва и државног поретка знак је вишезначних фрагментација и партикуларизма који обележавају модерну, те остају традирани у симулативним видовима виђења савремености. Антрополошки основ тако покрива карактер бриге за начелно образовање духа у заокружујућој форми култивације воље, коју пружа европски дух у формативним елементима историјског развоја хришћанске идеје, узорно разрађен у Хегеловој философији умне вољности као тешко достижног, али такође и високо постављеног оптимизма, који превазилази противречности са-временог света.

##plugins.generic.usageStats.downloads##

##plugins.generic.usageStats.noStats##

Reference

G. W. F. Hegel, Vorlesungen über die Philosophie der Religion, Zweiter Band, Stuttgart-Bad Cannstatt, 19654.

Hegel, G. V. F.: Fenomenologija duha, Beograd, 1975. (N. Popović)

Hegel, G.V.F.: Osnovne crte filozofije prava, Sarajevo, 1989.(D. Grlić)

Hegel, G. V. F.: Nauka logike I-III, prev. Bgd., 1976-1979. (N. Popović)

Hegel, G. V. F.: Istorija filozofije I-III, Bgd., 1979. (N. Popović); G.W.F. Negel, Die Vernunft in der Geschichte, (G. Lasson), Leipzig, 1920.

Hegel, G. V. F.: Enciklopedija filozofijskih znanosti, Sar., 1987. (B. Zonefeld) / G.W.F. Hegel, Enzyklopädie der philosophischen Wissenschaften im Grundrisse (1817), Hamburg: F. Meiner, 1965./

Ivan Aleksandrovič Iljin, `Pogled u daljinu`: Knjiga promišljanja i nadanja, Beograd, 2010. (И. А. Ильин, Философия Гегеля как учение о конкретности Бога и человека, Санкт-Петербург: «Наука», 1994.)

Cristoà Giannar©: Sced…asma ™isagwgÁj st¾ filosof…a, Atina: Domos, 1988., Filosofija iz novog ugla, prev. jrđ. M. Vasiljević, V. Banja: Bratstvo Sv. Simeona Mirotočivog, 2000.

Бојко, Павел Јевгењевич: Становление понятия всемирной истории: Историко – философский очерк, (2006), Краснодар: Кубан. (http://www.philos.kubsu.ru/2007/11/04/bojjkop.e.stanovlenie_ponjatija_vsemirnojj_istorii.html)

Imanuel Kant: O kraju svih stvari, (1974), Beograd: „Mladost”, (prev. S.Žunjić); Spis o pedagogiji, Beograd, 1922, (prev. M. Šević); Kritika moći suđenja (1790), Beograd, (prev. N. Popović), 19912.; Metafizika morala, (1993), Sr. Karlovci; Novi Sad. (prev. N. Basta)

Časlav D. Koprivica, Biće i sudbina: Hajdegerova misao između uzornosti i vremenitosti, Beograd, 2009.

Kerović Radivoje, Tajna ljudskog bitka, Banja Luka: Vidici, 2011.

Aleksandar M. Petrović, Filosofska razmatranja o temeljima povesti filosofije, Beograd: Pešić i sinovi, 1998.; Arheografija naroda Jugoistočne Evrope, Beograd: Miroslav, 2006.; `Hegel i idejni dinamizam platonovske dijalektike: Prilog savremenom razumevanju naučne logike kao ontološkog i teološkog vida bivstvovanja`, Novi Sad; Kosovska Mitrovica: Univerzitet u Prištini, filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici; Kultura polisa; Grafomarketing, 2010.

Vladimir Milisavljević, Identitet i refleksija, Beograd, 2006.

Milan Uzelac, Fenomenologija, (2009), Novi Sad: Veris.; Praktična fenomenologija, Vršac, 2011.

Milojica Šutović, Politički pluralizam i/ili nacionalni monizam, u `Srpska politička misao` broj 4/2010, god. 17, vol. 30, str. 187-206.; Vrednosti i nasilje, Beograd, 2009.

Žunji㏠Slobodan: Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam, dokumenti i interpretacije, Novi Sad, 1992.; Modernost i filozofija: Razmatranja o duhu vremena sa razmeđa vekova, Beograd: Plato, 2009.

##submission.downloads##

Objavljeno

2013-12-31

Broj časopisa

Sekcija

Оригиналан научни рад

##plugins.generic.badges.manager.settings.showBlockTitle##