POJEDINI ASPEKTI BEZBEDNOSNE KULTURE NA INTERNETU
Ključne reči:
интернет, безбедносна култура, злоупотребе интернета, компјутерски криминал, интернет педофилијаApstrakt
Безбедносна култура се уопштено речено огледа у идентификовању опасности, њиховом отклањању или пак упућивању на оне субјекте задужене да професионално реагују и сачувају угрожене вредности. При том, вредности се једноставно могу дефинисати, као наша веровања о томе шта је добро или лоше, односно у којој мери је нешто добро или лоше, допустиво или недопустиво, корисно или некорисно, пожељно или непожељно, па самим тим рефлектују моралну димензију. Моралне норме које су некада важиле, са експанзијом информационо - комуникационих технологија, те свеопштом употребом рачунара и Интернета као глобалне мреже, почињу да трпе драстичне промене. Наиме, Интернет је наметнуо глобалну промену у брзини и начину комуникација, уневши важан утицај на квалитет живота „обичног човека“. Тај утицај видљив је у свим сферама друштвеног живота. Позитивне и корисне новине савремених информационих и компјутерских технологија, истовремено су као нус појаву донеле различите видове злоупотреба и опасности, нарочито приликом неконтролисане и бесциљне употребе Интернета. Између осталог, најчешћа асоцијација која се односи на злоупотребу Интернета у вези је са порнографијом. Подразумева се да и остали сајтови са нелегалним садржајима врше утицај на дугорочно „тровање“ деце. Поред незаобилазне и примарне улоге родитеља, неопходна је и подршка свих сегмената друштва у циљу подизања колективног нивоа свести, кроз медијске и едукативне кампање, усмерене према деци и младима, ради информисања о могућностима заштите на Интернету и начинима примене општих образаца његовог безбедног коришћења, у циљу заштите интегритета, посебно малолетних лица.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Aleksić Živojin, Škulić Milan, Kriminalistika, Dosije, Beograd, 2002.
Bellour J. C.: „Međunarodna prevara“, Izbor br.1, Zagreb, 1981, str. 76-77.
Bjelajac Željko, Organizovani kriminalitet-Imperija zla, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Novi Sad, 2013.
Bjelajac Željko, „Cyber Crime and Internet Pedophilia”, Western Balkans From Stabilization to Integration, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2011, pp. 437–456.
Bjelajac Željko, Matijašević Jelena, Dimitrijević Duško, „Značaj uspostavljanja međunarodnih standarda u suzbijanju visokotehnološkog kriminala”, Međunarodna politika, br 1146, April–Jun 2012, Beograd, str. 66–85.
Bjelajac Željko, Matijašević Jelena, Dimitrijević Duško, „Konvencija Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu”, Evropsko zakonodavstvo, God. XI, br. 42, Beograd, 2012, str. 37–52.
Bjelajac Željko, Matijašević Jelena, Dimitrijević Duško, „Computer fraud as a part of contemporary security challenges“, Review of International Affairs 1147, avgust-septembar 2012, str. 5-21.
Livingstone Sonia, Haddon Leslie, Görzig Anke and Ólafsson Kjartan, „Risks and safety on the internet: The perspective of European children“, Full findings and policy implications from the EU Kids Online survey of 9-16 year olds and their parents in 25 countries. This report, based on the final dataset for all 25 countries, presents the final full findings for EU Kids Online Deliverable D4: Core findings to the European Commission Safer Internet Programme (13 January 2011), p. 36.
Radulović Saša, „Pretnje visokotehnološkog kriminala i domaća zakonodavna regulativa“, Revija za bezbednost – stručni časopis o korupciji i organizovanom kriminalu, br. 8/08, godina II, Centar za bezbednosne studije, Beograd, str. 18.
Stanarević Svetlana, Ejdus Filip i ostali „Pojmovnik bezbednosne kulture“, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
Huitt G.William, Success in the Information Age: A Paradigm Shift, Valdosta State University, Valdosta, Georgia,1999.
Clough Jonathan, „Principles of Cybercrime“, Cambridge University Press, Cambridge, 2010, pp.3-4.
http://www.kliknibezbedno.rs/latin/roditelji.html
