RAZOTKRIVANJE MRŽNJE U SRBIJI

Apstrakt

У овом чланку ћемо испитати хитност разоткривања прогона и мржње у Србији, због тога што су још увек у нашем друштву присутни како савремени антисемитизам тако и митови о непријатељу. У складу са тим, ми ћемо инсистирати на потреби да се по том питању успостави друштвена одговорност која би требала да обухвата све релевантне политичке факторе почевши од шефа државе преко владе до политичких странака. Сви они би требали да уложе напоре да у српском школском систему заживи образовање о холокаусту и образовање о људским правима. Овај рад се првенствено фокусира на идентификацију оних који поричу холокауст, на теорије завера, објашњења западних политика у вези са образовањем о холокаусту, као и потребу појединих српских писаца, да у складу са сопственим политичким убеђењима, идентификују издајнике међу српским научницима, интелектуалцима и писцима. У чланку се сугерише да је пролиферација теорија завера током рата у бившој Југославији исто као и после њега довела до померања граница између прихватљивих и неприхватљивих политичких објашњења, са резултатом који је довео до тога да су раније неприхватљиве антисемитске теме постале, код једног дела јавности, респектабилне. У том смислу значајну улогу имао је мит о непријатељу. Он је искоришћен да би обезбедио легитимитет националним лидерима да воде ратове, пружајући им оправдање за убијање и смрт, апсолутну политичку инструментализацију и освајање нових територија.