META – DIJALEKTIČKA METODA U OBJAŠNJENJU OSNOVNOG PITANJA EGZISTENCIJE SVEGA POSTOJEĆEG I MOGUĆNOST NOVOGMETODA DOKAZIVANJA EGZISTENCIJE BOGA
Ključne reči:
Мета-дијалектика, релационизам, систем, биће, капацитет, БогApstrakt
У овом раду, на основама нове методологије, вршимо разматрање основног Онтолошког проблема порекла егзистенције „Свега оног што јесте” (Битка). Потом, посебно с овим у вези, настојимо да понудимо нов приступ доказивања и објашњавања вишег бића односно самог Бога. Овај рад је базиран на Мета – дијалектичком методу и представља истраживање и доградњу класичног дијалектичког метода, који као што се показало, може да буде од користи при доказивању и објашњењу егзистенције Свега, али и вишег бића и Бога. Утврђено је да се оваква потребна редефиниција класичног дијалектичког метода може свести на Дијалектички релационизам који укључује начела „Опште теорије система”. За доказивање егзистенције Бога, с друге стране, показало се као подесно да се користе неаксиоматске логичке методе, да би се избегле таутолошке „замке” или парадокси. Релационизам, дијалектичког вида, боље објашњава природне и физичке појаве и феномене од општије дефинисане класичне дијалектике и посебно логика и концепата базираних на класичној аксиоматици. Формулисан дијалектички релационизам, коа што смо показали, укључује нове принципе где спадају несепарабилност фундаменталних елемената у релацији, и нередуцијабилност фундаменталне релације у којој су присутни несепарабилни елементи. Тако основна релација постаје фундаменталнија категорија од несепарабилних елемената. Примењујући овај релационизам у Онтологији добијамо одговор на питање „Одакле све што јесте”, методом свођења на абсурд, и закључивањем да пол „Ништице” не може егзистирати самостално, јер је у нераскидивој релационој вези са елементом (полом) „Свега” (односно са супротним и противречним елементом), јер је основна релација нередукцијабилна, а елементи (Ништа, Све) су у нераскидивој вези. Ово је слично као у квантној физици где је квант интеракције нередуцијабилан. Последице по теологију се манифестују у факту да је најфундаменталнија категорија елементарног вида истовремено и најопштија информација и највиша обједињена категоријаентитет, чиме се поредак релационистички своди на биће са иденитетом односно субјекта, као најгенералнију категорију која је фундамент поретка.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Džon Barnet, Rana grčka filozofija, Zavod za udžbenike, Beograd, 2004.
F. G. Hegel, Dijalektika, Beograd , Dereta, 1991.
G. F. W. Hegel, „Phenomenology of Spirit”, Clarendon Press, Oxford, 1977.
Engels, Dialectic of Nature, International Publishers, 1968.
L. Von Bertalanfly, „General Systems Theory”, Penguin Press, London, 1971.
Vranicki, Historija Marksizma, Naprijed, 1971.
J. Erman, „Was Leibniz a relationist?, in: „Studies of Metaphysics”, Midwest Studies in PH Vol. IV. Univ. of Minnesota Press, 1979.
J. Kaipayil , An Essay on Ontology. Bangalore: JIP Publications, 2008.
R. Christopher. Time, Space and Philosophy. London: Routledge, 1991.
Augustin, O Božjoj državi, Zagreb, 1982.
M. Hajdeger, Uvod u metafiziku, EIDOS, 1997.
F. Engels, Dijalektika prirode, Prosveta, 1978.
L. von Bertalanffy, „General System Theory”, Allen Lane The Penguin Press, London, 1971
E. Laszlo, „The Relevance of General System Theory”, George Braziller, New York, 1972.










