Полицијске Рације у Теорији и Пракси – Криминалистички Реликт или Гола Демонстрација Силе
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1r.2.07Ključne reči:
рација, полиција, криминал, превенција криминала, кретање криминалаApstrakt
У раду се говори најпре о нормативном уређењу рације, као вида ограничења кретања на одређеном простору које спроводи полиција, а затим се ова радња посматра као криминалистички институт и прати еволуција кроз научно интересовање за поменути феномен. Учестала примена рација у домаћој полицијској пракси могла би јој, на први поглед, дати епитет корисног средства у борби против криминала. Ову тезу аутор је настојао проверити кроз емпиријско истраживање рација у угоститељским објектима на територији Србије, спроведено 2017. и 2019. године, у којем је узорак чинило укупно 738 испитаника, 442 грађанина и 296 припадника МУП-а Републике Србије. Дескриптивном статистиком, методом корелације и кроз интервју анализирани су параметри везани за припрему, циљеве, реализацију, исходе и анализу спроведених рација, као и субјективни осећај у вези учесталости и оправданости спровођења овакве мере у угоститељским објектима. Добијени подаци су у дискусији интерпретирани кроз призму упоредне праксе и релевантних студија о овој врсти полицијске делатности, у оквирима стратегија појачаног полицијског деловања (hot spot policing) и њиховим ефектима на кретање криминала, чиме су се настојали остварити популаризација питања рација у научним оквирима и унапређење практичног криминалистичког и полицијског деловања, као научни и друштвени циљеви овог рада. Резултати истраживања показују да су рације добро прихваћене и међу полицајцима и међу грађанима, иако нема јасних доказа о њиховим позитивним ефектима на сузбијање криминала. У недостатку домаћих, аутор се осврнуо на релевантна инострана истраживања, која уочавају неколико главних слабости оваквог полицијског деловања на криминална жаришта – краткотрајност ефеката и тзв. „преливање” криминала. На крају, уместо спектакуларних акција широког захвата, међу којима већину погођених чине обични грађани, креаторима стратегија полицијског деловања сугерише се индивидуални приступ у решавању проблема криминала.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Алексић, Живојин, и Милан Шкулић. 2004. Криминалистика. Београд: Досије.
Водинелић, Владо. 1987. Криминалистика. Београд: Научна књига.
Водинелић, Владимир. 1996. Криминалистика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Вујаклија, Милан. 1972. Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.
Жарковић, Милан. 2009. Криминалистичка тактика. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Жарковић, Милан, Божидар Бановић и Љубинка Ступар. 2005. Криминалистика. Београд: Виша школа унутрашњих послова.
Жарковић, Милан и Звонимир Ивановић. 2017. Криминалистичка тактика. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Закон о полицији, „Службени гласник РС”, бр. 6/16, 24/18 и 87/18
Законик о кривичном поступку, „Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19.
Кесић, Зоран. 2018. „Полицијска бруталност и тортура”, НБП, 23(1): 35-50.
Кривокапић, Владимир. 1996. Криминалистичка тактика. Београд: Полицијска академија.
Симоновић, Бранислав. 2004. Криминалистика. Крагујевац: Правни факултет у Крагујевцу и Институт за правне и друштвене науке.
Устав Републике Србије, „Службени гласник РС”, бр. 98/06.
Blattman, Christopher, Donald Green, Daniel Ortega and Santiago Tobón. 2017. Pushing crime around the corner? Estimating experimental impacts of large-scale security interventions. Cambridge: National Bureau of Economic Research.
Braga, Antony. 2007. „Effects of Hot Spots Policing on Crime”. Campbell Systematic Reviews, (3): 1-36. Doi: 10.4073/csr.2007.1
Braga, Anthony, Andrew Papachristos and David Hureau. 2014. „The Effects of Hot Spots Policing on Crime: An Updated Systematic Review and Meta-Analysis” Justice Quarterly, 31(4): 633–663.
Dae-Young, Kim, Scott Phillips and Andrew Wheeler. 2019. „Using “Symbolic” SWAT Raids as a Crime Reduction Strategy: Are Their Effects “Instrumental” in Nature?” Criminal Justice Policy Review, 30(2): 176–200.
Hill, Annie. 2003. “How to Stage a Raid: Police, media and the master narrative of trafficking” Anti-Trafficking Review (7): 1-8.
Jacobson, Jessica. 2019. Policing Drug Hot-Spots. London: Home Office Policing and Reducing Crime Unit Research, Development and Statistics Directorate.
Jacqueline Cohen, Wilpen Gorr and Piyusha Singh. 2003. “Estimating intervention effects in varying risk settings: Do police raids reduce illegal drug dealing at nuisance bars?” Criminology 41(2): 257-292.
Lum, Cynthia, Christopher Koper and Cody W. Telep. 2011. “The Evidence-Based Policing Matrix” Journal of Experimental Criminology (7): 3–26.
Novak, Kenneth, Jennifer Hartman, Alexander Holsinger and Michael Turner. 1999. “The effects of aggressive policing of disorder on serious crime” Policing: An International Journal 22(2): 171-194. https://doi.org/10.1108/13639519910271229
Rostas, Iulius. 2005. “ID Checks and Police Raids: Ethnic Profiling in Central Europe” in Ethnic Profiling by Police in Europe, ed. Stephen Humphreys, 26-31. New York, Budapest, Abuja: Open Society Justice initiatives.
Taylor, Bruce, Christopher Koper and Daniel Woods. 2011. “A randomized controlled trial of different policing strategies at hot spots of violent crime” Journal of Experimental Criminology (7): 149–181. https://doi.org/10.1007/s11292-010-9120-6
Zekavica, Radomir and Želimir Kešetović. 2015. „The Legitimacy of the Police in Serbia” NBP, 20(3): 19-44.
