POLITIČKO LIDERSTVO I DOSTOJANSTVO

Apstrakt

У концептуалним оквирима теорије политике аутор је дефинисао достојанство као инхерентан квалитет политичких ентитета који им омогућава да биствују и да буду третирани у складу са њиховом природом (идентитетом, карактером или функцијом), а који се различито може испољити у зависности од њихових способности, капацитета, планова деловања или намера, односно одредница политичког времена и контекстуалних ограничења за носиоца достојанства. Достојанство је у политичкој сфери дато по дефиницији (преко низа права) али тиме ипак није остварено, оно је само потенција коју политички актери – лидери – морају изградити и освојити првенствено свесном и циљном активношћу. Стога је такође констатовано да начин на који политички лидер показује, испољава и чува достојанство исказује шире принципе на којима дела, као и да су принципи поштовања достојанства блиско повезани са принципима легитимитета. Закључено је да достојанство изражава меру слободе политичких актера. Међутим, поштовање принципа достојанства код политичких лидера има своје кључно ограничење: друштвени и међународно-политички оквир свог испољавања. Стога се може јавити парадокс: управо жртвовање достојанства као мере слободе може бити начин да се одржи идентитет и створе основе за будућу слободу. Вештина да се пронађе права мера ригидности у одбрани достојанства – и на другом крају континуума јасно дефинише и никада не пређе граница унижавања – обележје је промишљених и мудрих одлука, оних које и чине субјективну и активну компоненту онога што обухвата подручје друштвене реалности коју називамо политика.