STEČAJ I PRAVA ZAPOSLENIH

Apstrakt

Права запослених у случају стечаја се могу двојако анализирати, у зависности од тога да ли се посматрају из угла прописа који регулишу стечајни поступак, или из угла радноправних пописа. Системска анализа и проналажење најадекватнијег решења се управо налази у повезивању ова два угла посматрања и проналажењу баланса између задовољавања различитих интереса. Данашње савремено друштво је буквално разапето између економских и социјалних интереса, те се то неминовно одражава и на права запослених у стечајном поступку. Сталност и стабилност запослења, као и сва остала правом загарантована права запослених, су доспела у други план због честих промена процеса рада, услед технолошког напретка, те слабљења положаја и преговарачке моћи синдиката, затим услед евентуално лошег пословања привредног субјекта и сл. Отуда и драстично повећање броја привредних субјеката над којима је покренут стечајни поступак, па самим тим и свих правних последица које он са собом повлачи. Те последице нису само правно – економске, већ и социолошке, обзиром на то да свим запосленима у таквом привредном субјекту у моменту покретања стечајног поступка, престаје радни однос и они од тог тренутка постају повериоци свог некадашњег послодавца за сва евентуално заостала потраживања на која имају право по основу радног односа, са једне стране, а са друге остају без посла и без основних егзистенционалних средстава за живот. Након отварања стечајног поступка, социјални аспект и заштита права запослених којима по сили закон престаје радни однос, постаје одговорност државе која својим радним исоцијални законодавством треба да пружи заштиту тим лицима. Због свега наведеног, запослени никако не смеју бити третирани на исти начин као и остали стечајни повериоци, већ се њихова права у случају стечаја послодавца морају осигурати додатним механизмима.