NAKNADA ŠTETE U UPOREDNOM PRAVU
Ključne reči:
накнада штете, Сједињене Америчке Државе, Енглеска, Немачка, ФранцускаApstrakt
У данашњим модерним правним системима преовладава мишљење по којем обавеза на накнаду штете има за сврху поравнање штете, а не кажњавање одговорне особе, при чему се посебно истиче да обавеза за накнаду штете не може бити већа од проузроковане штете. Евидентно је да сви правни системи имају инструменте којима регулишу накнаду штете. Међутим, од државе до државе присутне су велике разлике у вредновању околности и висини штете. Наведено је резултирало чињеницом да је присутан велики квантитативни и квалитативни распон у висини штете у различитим правним системима. Накнада штете у неким земљама спада у ред општих принципа, док је у другима дозвољена само у одређеним ситуацијама. Релевантно је нагласити да одштетно право не обликују само закони и судске одлуке, него и странке у поступку. Доминантна сврха признања нематеријалне штете јесте остваривање накнаде. Наиме, иако се нематеријална штета не може измерити новчаним средствима свака земља има начине којима регулише објективну процену штете. Ради прецизнијег увида регулисања института нематеријалне штете следи упоредноправни преглед у англоамеричком и континенталном праву. У оквиру англоамеричког правног система, питање накнаде штете је сагледано кроз законодавна решења Сједињених Америчких Држава и Енглеске, док је у оквиру европско-континенталног правног система сагледано кроз законодавна решења Немачке и Француске.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Bjelajac, Željko, Bingulac, Nenad (2016): Tendencije u sistemu izvršenja sankcija u evropskom krivičnom zakonodavstvu. Evropsko zakonodavstvo, 15(55), str. 51–71
Blagojević, T. Borislav (ur.). (1970): Njemački građanski zakonik (od 1986. godine): opći dio i obvezno pravo ($$ 1. do 853): tekst koji vrijedi u SR Njemačkoj. Institut za uporedno pravo, Beograd
Kavran, Dragoljub (1992): Odgovornost za štetu nanetu radom uprave u uporednom pravu, sa posebnim osvrtom na anglosaksonsko pravo. Pravni život, 42(11–12), str. 1926- 1933
Mrvić-Petrović, Nataša (2000): Pravo oštećenog krivičnim delom na naknadu štete u Velikoj Britaniji i SAD. Pravo: teorija i praksa, 17(9–10), str. 52–83
Mrvić-Petrović, Nataša, Petrović, Zdravko (2010): Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude u stranim zakonodavstvima. Strani pravni život, (3), str. 7-32
Magnus, Ulrich (2003): The Reform of German: working paper no 127, Barcelona
Menzies, Ken, Vass, A. Antony (1989): The impact of historical, legal and administrative differences on a sanction: Community service orders in England and Ontario. The Howard Journal of Crime and Justice, 28(3), 204-217
Petrović, Zdravko, Dožić, Nikola (2011): Naknada nematerijalne štete u njemačkom pravu. U: M. Vasiljević, & V. Čolović (Ur.). Uvod u pravo Nemačke (str. 454–470). Institut za uporedno pravo, Beograd
Popović, Slavoljub (1992): Odgovornost države i organizacija koje vrše javna ovlašćenja za štetu nanetu građanima i pravnim licima. Pravni život, 42(11–12), 1914–1925.
Počuča, Milan (2008): Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha. Privredna akademija, Novi Sad
Pscheidl, Dieter (2006): Trendovi u isplati naknade nematerijalne štete u nekim evropskim državama. Revija za pravo osiguranja, (4), str. 9-21
Stanišić, Slobodan (2012): Objektivna odgovornost za štetu, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka
Stanišić, Slobodan (2013): Odgovornost za štetu uslijed terorističkih akata javnih demonstracija i manifestacija U: Z. Petrović, N. Mrvić-Petrović (Urednici), Osiguranje i naknada štete (str. 124–125). Intermex, Beograd
Trifunović, Predrag (2004): Pravična novčana naknada nematerijalne štete. U: Naknada štete i ugovor o osiguranju (str. 119–137). Privredna akademija, Novi Sad
Harvey, Barbara, Marston, John (2009): Cases and Commentary on Tort. Oxford, Oxford University Press
Wagner, J. Wieńczysław (1982): Pretium doloris: pain and suffering. The American Journal of Comparative Law, 30(1), 117–127
