RODNA NEJEDNAKOST NA TRŽIŠTU RADA U SRBIJI U USLOVIMA TRANZICIJE I PODSTICAJI EVROPSKIH INTEGRACIJA
Ključne reči:
жене, тржиште рада, дискриминација, Србија, Европска унијаApstrakt
Борба за примену и поштовање људских права отвара простор и за еманципацију жене у савременом друштву. Једнакост жена и мушкараца у свим сферама приватног и јавног живота један је од основних принципа Европске уније, а како је Србија на путу ка европским интеграцијама, усвојени су и закони који подржавају родну равноправност. Међутим, статистички подаци и релевантна истраживања показују да у нашој земљи још увек постоји неравноправан положај жена у политичком и економском животу, посебно на тржишту рада у односу на мушкарце. Због тога смо у раду указали на карактеристике економске партиципације жена у периоду транзиције у Србији и карактеристике положаја жена на тржишту рада уз компаративну анализу са земљама чланицама Европске уније. Анализом смо обухватили индикаторе који показују економску активност жена, степен незапослености и сиромаштва, а пажњу смо посветили и проблемима посебно угрожених категорија, као што су жене које живе на селу, жене из мањинских група и дуготрајно незапослене жене. На основу тога закључили смо да Србија припада земљама са високом степеном родне неравноправности, на шта упућују подаци који показују неповољан економски и социјални положај жена, већу стопу незапослености, дуже чекање на посао, ниже зараде запослених жена, ниску стопу репрезентације жена на управљачким позицијама, појаву сексуалног узнемиравања на радном месту, односно дискриминације жена у сфери рада и запошљавања. Све наведено намеће потребу да се том проблему озбиљно приступи, како на нивоу државе, односно институција, тако и на нивоу целокупног друштва.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Babović, M. (2007): Položaj žene na tržištu rada u Srbiji, Program UN za razvoj, Beograd.
Babović, M. (2010): Rodno ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija, Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd.
Blagojević, M. (2000): Diskriminacija: neplaćeno, potplaćeno i potcenjeno, Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, Asocijacija za žensku inicijativu, Beograd.
Đurić-Kuzmanović, T. (2010): Regulativa vs. Stvarnost u Srbiji – Rodna ravnopravnost, ekonomija i država, Temida, br. 3.
Zakon o ravnopravnosti polova, Službeni glasnik RS, br. 104/09.
Zakon o radu, Službeni glasnik RS, br. 24/05, 61/05, 54/09.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Službeni glasnik RS, br. 36/10.
Izveštaj poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu, Beograd, 2011.
Kolin, M., Čičkarić, L. (2010): Rodne nejednakosti u zapošljavanju, upravljanju i odlučivanju, Stanovništvo, vol. 48, br. 1.
Kolin, M., Čičkarić, L. (2010): Položaj žena u ekonomskom i političkom životu Srbije u kontekstu evropskih integracija, Socijalna misao, vol. 17, br. 4.
Mršević, Z. (2005): Rodna analiza kao sredstvo u borbi protiv mizoginije, Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskrusi i prakse (II tom), Asocijacija za žensku inicijativu, Beograd.
Mršević, Z. (2007): Ka demokratskom društvu – sistem izbornih kvota, Institut društvenih nauka, Beograd.
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, 2009–2015.
Pilić, V. (1969): Karakteristike i problemi ženske radne snage u Jugoslaviji, Institut za ekonomska istraživanja, Beograd.
Popović, D. (1998): Women Scientists in Natural Sciences: Research As A Ree Choice, A Report, Belgrade, Women Studies Center.










