TRI PEDAGOŠKE REFLEKSIJE BOGDANA SUHODOLSKOG
Ključne reči:
педагогија есенције, педагогија егзистенције, „трећа педагогија“, васпитна пракса, критичка свестApstrakt
У раду се из угла интерпретативне парадигме разматра могућност интеграције двеју традиционалних педагошких рефлексија (педагогије есенције и педагогије егзистенције). Налазећи да су ове две педагогије у сталном сукобу кроз историју, Богдан Суходолски износи став да се супротности и једностраности и једне и друге могу превазићи, коришћењем друштвених и научних промена нашег времена као „извором“ нове концепције педагогије коју он назива „трећом педагогијом“. Будући да се педагогија есенције и педагогија егзистенције ослањају на непосредне васпитне односе, и на конкретну делатност васпитача на васпитаника, разликујући се према коначној усмерености и циљу васпитања (припрема за живот или формирање личности), „трећа педагогија“ истражује друштвене и материјалне услове васпитних делатности, односно утврђује принципе њихове оптималне организације и институционализације, а самим тим покреће проблеме просветне политике и просветног планирања.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Potkonjak, N. (2000): XX vek: Ni vek deteta, ni vek pedagogije. Beograd: Učiteljski fakultet i SDP
Jugoslavije.
Suhodolski, B. (1974): Tri pedagogije. Beograd: NIP Duga.
Suhodolski, B. (1972): Moderna filozofija čoveka. Beograd: Nolit.
Wilde, O. (1978): Plays, Prose Writings, and Poems. London: Dent; New York: Dutton.
Windelband, W. (1956): Povijest filozofije. Zagreb: Kultura.
