PROBLEMI REVITALIZACIJE ARHITEKTONSKOG NASLEĐA I TURISTIČKOG UREĐENJA U SRBIJI, DVORAC ŠPICER, BEOČIN
Ključne reči:
културно наслеђе, ревитализација, конзервација, туризам, дворац, БеочинApstrakt
Културна баштина (покретна и непокретна) у новије време постаје све значајнији елемент туристичке потражње. Просторне културно-историјске целине, објекти са карактеристичним архитектонским решењима и спомен обележја, у развијеним државама представљају важан ресурс једне туристичке дестинације. Многе такве грађевине имају свој културолошки, историјски, уметнички значај, али и велики туристички потнцијал. Међутим, из различитих разлога, један део таквих објеката је девастиран и запостављен, те им је неопходна хитна ревитализација и реконструкција. У Србији има много таквих објеката, иако су неки под формалном заштитом државе, као објекти од посебног културног значаја, то није условило и њихову конкретну заштиту. Један од таквих примера је и дворац ,,Шпицер“ у Беочину. Циљ рада је да се кроз пример овог дворца укаже на проблеме ревитализације архитектонског наслеђа у Србији и укаже на потенцијална решења и могућности њихове заштите и презентације кроз туристичку функцију.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Bruce, D., Creighton, O. (2006): Contested Identities: The Dissonant Heritage of European Town Walls and Walled Towns, International Journal of Heritage Studies, vol. 12, issue 3, pp. 234-254.
Garača, V., Jovanović, G., Trifković, A. (2010): Planiranje i turističko uređenje prostora – slučaj Petrovaradinske tvrđave. Arhitektura i urbanizam, br. 30, 53-63.
Grozdanović, S., Popov, M., Tomašev, V. (2010): Revitalizacija dvorca Špicer u Beočinu. Zbornik radova Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd.
Dragićević, Lj. (1997): Savremeni materijali u zaštiti spomenika kulture. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd.
Dragičević, Lj., Ršumović, M. (2008): Konzervacija i restauracija kamena. Zavod za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije, Beograd.
Zdravković, I. (1982): Konzervatorski principi i metodi. Beograd.
Kuzović, D. (2015): Arhitektonska baština i tržište. Kultura polisa, br. 26, str. 119-129.
Nešković, J. (1986): Revitalizacija spomenika kulture. Beograd.
Pandžić, Ana (2007): Reprezentativna kulturna baština Vojvodine. Dvorci, kašteli, letnjikovci, (Beograd: Admiral books, 2007), 49
Pye, E. (2001): Caring for the Past: Issues in Conservation for Archaeology and Museums. London: James and James.
Pendlebury, J., (2009): Conservation in the age of consensus, London.
Pecze, Rozsa (2007): A Belcsenyi (Beočini) Spitzer kastely, Bácsország: vajdasági honismereti szemle, 2007, 84-87.
Radovanac, Ana (2012): Baština u krizi-Dvorac Špicer u Beočinu. Sintezis-časopis za humanističke nauke i društvenu stvarnost, br.1 (2012): 63-84.
Rutten, P. (2006): Culture & Urban Regeneration. Cultural activities & creative industries, a driving force for urban regeneration. Urban Culture Network, http://urbact.eu/fileadmin/subsites/Cultural_Activities_Cr/pdf/PRutten-E.pdf
Terzić, A. (2014) Perspektive razvoja kulturne rute „Tvrđave na Dunavu u Srbiji“ u funkciji obogaćivanja turističke ponude Srbije. Posebna izdanja Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, br. 88, Beograd.
Hegedus, A. (2010) A beocsini (belcsényi) kastély, Magyar Szó: a demokratikus közvélemény napilapja, 25. januar, 2010, 12. Integrated Rehabilitation Project Plan / Survey of the Architectural and Archaeological Heritage (IRPP/SAAH) – Serbia – 2008 (http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/cooperation/see/Countries/Serbia_en.asp)
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Novi Sad (http://www.pzzzsk.rs/)
Program razvoja turizma opštine Beočin, za period 2011- 2017. godine, Opština Beočin, 2012. (http://www.beocin.rs/sr/)
Strategija razvoja opštine Beočin, 2008, opština Beočin, AP Vojvodina (http://www.beocin.rs/sr/).
