ZNAČAJ PRIZNANJA OKRIVLJENOG U KRIVIČNOM POSTUPKU
Ključne reči:
окривљени, кривични поступак, исказ, признање, подстицање, споразум, кривично дело, изнуђивањеApstrakt
Aутори у раду разматрају признање као посебну врсту исказа окривљеног. Исказ окривљеног је свака изјава коју окривљени даје у том својству о кривичном делу које му се ставља на терет и о другим питањима кривичног случаја који је предмет суђења. Та изјава окривљеног може бити дата тако да оповргава наводе оптужбе или да прихвата наводе оптужбе. Када окривљени својим исказом у целини или делимично прихвата оптужбу, његов исказ садржи признање.
Признање је нарочита врста исказа окривљеног којим он потврђује да је извршио кривично дело или да је за њега нека штетна чињеница истинита. Признање може бити потпуно или делимично, просто и квалификовано, истинито и лажно, добровољно и признање окривљеног који је притешњен доказима, тзв. неизбежно признање, признање из ниских побуда или алтруистичких побуда и најзад, у зависности од фазе кривичног поступка, признање у истрази и на главном претресу.
Аутори у раду анализирају материјалноправне и процесноправне одредбе којима се подстиче признање. У судској пракси признање окривљеног има значај олакшавајуће околности приликом одмеравања казне и третира се као држање учиниоца после учињеног кривичног дела. Признање окривљеног у редовном поступку може довести до редукције доказног поступка, у скраћеном поступку до блажег кажњавања или изрицања блаже казне на посебном рочишту. Такође ЗКП предвиђа и установу споразума о признању кривичног дела, чије закључење више није условљено висином прописане казне и могуће га је закључити све до краја главног претреса.
На крају рада говори се о изнуђивању признања, средствима којима се долази до таквог признања, материјалним и процесним законским одредбама којима се забрањује оваква врста признања окривљеног.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Brkić, Snežana (2004): Racionalizacija krivičnog postupka i uprošćene procesne forme, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad.
Grubač, Momčilo (2006): Krivično procesno pravo, četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu i „Službeni glasnik RS“, Beograd.
Grubač, Momčilo (2013): Krivično procesno pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita, peto izdanje, “Projuris“, Beograd.
Delić, Nataša (2008): Psihologija iskaza pojedinih učesnika u krivičnom postupku, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
Dragičević Dičić, Radmila, Janković, Ivan (2011): Sprečavanje i kažnjavanje mučenja i drugih oblika zlostavljanja, Priručnik za sudije i tužioce, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd.
Zakonik o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 70/01, 68/02 i „Sl. glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr. zakon, 115/05, 49/07, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10.
Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)
Ilić, Goran, Majić, Miodrag, Beljanski, Slobodan, Trešnjev, Aleksandar (2013): Komentar Zakonika o krivičnom postupku, peto izdanje, „Sl. glasnik RS“, Beograd.
Janković, Sretko (2013): Stavovi sudske prakse u vezi sa olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, Bilten Apelacionog suda u Beogradu, broj 5/2013, Beograd.
Krivični zakonik R. Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014).
Nikolić, Danilo (2006): Sporazum o priznanju krivice, Studentski kulturni centar Niš.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Presude apelacionih sudova u Beogradu i Novom Sadu.
Presuda Okružnog suda u Novom Sadu.
Stanojević, Petar, Ignjatović, Aleksandar (2007): Krivično procesno pravo, Privredna akademija, Novi Sad.
Teofilović, Savo (2011): Priznanje okrivljenog kao dokaz u krivičnom postupku Srbije, Bilten Apelacionog suda u Novom Sadu, broj 2/2011, Novi Sad.
Škulić, Milan (2010): Krivično procesno pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, „Službeni glasnik RS“, Beograd.
