NARATIVNA KONCEPCIJA LIČNOG I KOLEKTIVNOG IDENTITETA
Ključne reči:
„животна прича“, услов артикулације, услов реалистичности, доживљај вредности, криза смисла.Apstrakt
Концепције индивидуалног и колективног идентитета играју кључну динамичку улогу у формирању индивидуалног и колективног погледа на свет. Тај поглед на свет, у свом филозофском значењу, одређује схватање себе самог и односа у којима се налазимо. Управо стога су такозване „политике идентитета“ имале толики значај у разумевању самосхватања заједнице, политичког система и колективних права у 20. и на почетку 21. века (Паркер, 2005). У овом разматрању се бавимо структуром односа између личног и колективног идентитета са тачке гледишта „теорије наратива“. Савремена наративна концепција идентитета ослања се семиналне радове Пола Рикера (Paul Ricoeur, 1991) и Марије Шехтман (Marya Schechtman, 1996), као и Данијела Денета (Daniel Dennett, 1992), Џин Филипс (Jean Phillips, 2003), Сузан Брајсон (Susan Brison, 1997, 2002), и других.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Alexander, J.K. (2011).“An Outline of a Pragmatic Method for Deciding What toDo.” Philosophical Practice 6(2): 777–784.
Botton, A. (2004). Status Anxiety. London: Hamish Hamilton.
Brison, S. (1997), ‘Outliving oneself: Trauma, memory and personal identity’, in D. Meyers (ed.), Feminists Rethink the Self, Colorado, Westview Press, pp. 12–39.
Brison, S. (2002), Aftermath: Violence and the remaking of a self, Princeton, Princeton University Press.
Dennett, D. (1992), ‘The self as a centre of narrative gravity’, in F. Kessel, P. Cole and D. Johnson (eds), Self and consciousness: Multiple perspectives, New Jersey, Lawrence Erlbaum Associates, pp. 103–115.
Fatić, A. (2009). Freedom and Heteronomy: An Essay on the Liberal Society. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu i Centar za bezbednosne studije.
Fatić, A. (2010). „Strukturno nasilje kao lice i naličje nepravde“. U Gordana Živković (ur.), Srbija u predvorju Evropske unije — iskušenja i moguće ishodište: 209–234. Beograd: Institut za evropske studije.
Fatić, A. (2013a). „Love and sympathy: Building on the legacy of Max Scheler“. In Gary Peters and Fiona Peters (eds). Thoughts of love: 155–175. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
Fatić, A. (2014). ‘The intentionality of madness: Checking the cognitive issues in DSMbased diagnosis’, Philosophy and Society, vol XXV, 2: 204‒2016. http://instifdt.bg.ac.rs/tekstovi/FiD/2014/2-2014/14_Aleksandar_Fatic_2014-2.pdf
Fatić, A. (2014). „Epicurean ethics in the pragmatist philosophical council“. Essays in the Philosophy of Humanism 22.1: 63–77.
Fatić, Aleksandar (2013). ‘Projecting “the good life” in philosophical counseling’. Philosophical Practice 8, 3: 1242–1252.
Frankl, V. (2000).Nečujan vapaj za smislom. Beograd: Žarko Albulj.
Grossman, Dave (1995, 1996, 2009). On killing: The Psychological Cost of Learning to Kill in War and Society. New York: Back Bay Books.
Hadot, P. (1995). Philosophy as a way of life. Oxford: Blackwell.
Hampshire, S. (ed.) (1978). Public and private morality. Cambridge: Cambridge University Press.
Hume, D. (1963). „The Sceptic“. 18. esej u Hume, Essays: Moral, political and literary. Oxford: Oxford University Press.
James, William (1890). The Principles of Psychology. Classics in the History of Psychology, ed. by Christopher D. Green. Toronto: York University. Internet izdanje: ttp://psychclassics.yorku.ca/James/Principles/.
Jaspers, K. (1973). Filozofija egzistencije. Beograd: Prosveta.
Kim, Chuleung et al. (2003). „Delusional parasitosis as 'folie a deux'“. Journal of Korean Medical Science 18,3: 462–465.
Laertius, D. (1925). Lives and opinions of eminent philosophers. Tom 2, knjige 6–10. Prevod R.D. Hicks. Harvard: Harvard University Press.
Loski, N. (2001). Bog i svetsko zlo. Beograd: Zepter.
Parker, Richard D. (2005). ‘Five theses on identity politics’.Harvard Journal of Law and Public Policy 29,2: 53–59.
Philips, J. (2003), ‘Psychopathology and the narrative self’, Philosophy, Psychiatry and Psychology 10 (4): 313–328.
Pristup 26. jun 2013.
Ricoeur, P (1991), ‘Narrative identity’, in D. Wood (ed.), On Paul Ricoeur: Narrative and interpretation, London, Routledge, pp. 188–199.
Schechtman, M (1996), The constitution of selves, New York, Cornell University Press.
Scheler, M. (1979). The nature of sympathy. Translation Peter Heath. London: Routledge and Kegan Paul.
Weeks, Ruth B. and Kelly, Gretchen L. (1975).“Folie à deux or not folie à deux“.Child psychiatry and human development 5,3: 131–141.
