POLITIKA LIBERALNOG INTERNACIONALIZMA NA ZAPADNOM BALKANU I ULOGA KLINTONOVE ADMINISTRACIJE DO 1995. GODINE
Ključne reči:
распад СФРЈ, унутрашњи оружани конфликт, либерални интернационализам, стратегија асертивног мултилатерализма, УН, НАТО, Клинтонова администрацијаApstrakt
Распад СФРЈ и унутрашњи оружани конфликт поставио је изазов пред међународну заједницу како се носити са специфичним кризним окружењем у коме се конфликтне интеракције не збивају директно између држава већ унутар њих, кроз разне видове секташког насиља између локалних актера. У складу са дотадашњом праксом у међународној политици од краја Другог свјетског рата кључна улога у регулацији конфликта је припадала УН. Полазећи од новог стратешког концепта, у контексту промјена узрокованих крајем Хладног рата, НАТО се појавио као регионални актер са претензијом да се афирмише као гарант безбједности у овом дијелу Европе. Oд 1993. Клинтонова администрација се активно укључује у мировни процес у БиХ и предводи међународну коалицију кампањом ваздушних удара у циљу наметања мира, у оквиру стратегије Асертивног мултилатерализма. Кампању је примијенила у пуном капацитету 1995.године, а копнена војска САД-а стигла је у БиХ тек након потписивања Дејтонског мировног споразума.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Barthe, S, David,
(2004) Foreign Policy in Clinton Administration: Reassessing Bosnia and the „Turning Point“ of 1995., International Studies Association Conference Montreal
Brennan, J. (1993) An Analysis of the „New World Order“ and its Implications for U.S. National Strategy, Air War College, Alabama
Democratic Change in Cental and Eastern Europe 1989-90 (2015), The European Parliament and the end of Cold War, EPRS European Parliamentary Research Service
Jae-Seok, H. (2008) Rethinking the Practices of UN Peacekeeping Operations in the Early Post-Cold War Era: The Implications of the Cases of Somalia, BosniaHerzegovina, and Kosovo, Department of Politics, University of Sheffild
Nota, M. (2011) European intervention in the Yugoslav conflict 1991-1995., Southeastern Europe University of Macedonia, Skopje
Peceny, M., Sanches-Terry (1998) Liberal Interventionism in Bosnia, The Journal of Conflict Studies, The Gregg Centre for Study of War and Society, Vol. XVIII, No 1
Pentland,C. (2003) The EU and Southestern Europe after Dayton, A Canadean Perspective, Conference: Southeastern Europe, Moving Forward Ottawa
Petković, A. (2013) SAD i raspad Jugoslavije, Američka diplomatija i balkanski konflikt 1989-1995, Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu
Powell, C. (1992) U.S. Forces: Challenges Ahead, Foreign Affairs, 72, no. 1
Raspad SFRJ, Wikipedia, 2015., https:/hr.wikipedia.org/wiki/Raspad_SFRJ, pregledano 06.12.2015.
Report of the Secretary-General pursuant to General Assembly resolution 53/35, 1999
Rupel, D. (2013) Managing Yugoslav crises, Conference on Yugoslavia in the Hague (1991) and the challenges of multilateral diplomacy, Acta Histriae
Sekelj, L., (1994) Da li je moguća mirnodopska Jugoslavija?, Sociološki pregled, Vol XXVIII, No.2
Stanković Pejnović, V. (2010) Raspad Jugoslavije, http://www.academia.edu/5275678/Raspad_Jugoslavije, pregledano 09.04.2016.
Suppan, A. (2013) Austria and Eastern Europe in the Post-Cold War Context, in Austria International position after the End of the Cold War by Bischof Gunter and Karlhofer Ferdinand, Contemporary Austrian Studies, Volume 22
Vejvoda, I. (2004) Bivša Jugoslavija 1990.godine: zašto se dogodio rat, Nasilno rasturanje Jugoslavije- uzroci, dinamika, posledice, zbornik radova
Wiberg, H. (2004) Bivša Jugoslavija 1990.godine: zašto je imala lošu prognozu, Zbornik radova (31- 49), Centar za civilno-vojne odnose, Beograd
Woodward, S. (1995) Balkan tragedy, Chaos and Dissolution after the Cold War, Brookings Instit., Washington
