MREŽA DNEVNIH MIGRACIJA U AP VOJVODINI
Ključne reči:
дневне миграције, анализа друштвених мрежа, гравитациони модел, функционални региони, демографија ВојводинеApstrakt
У раду се анализира процес дневних миграција запослених на територији АП Војводине. Реч је о релационом и просторном феномену чији токови редефинишу просторне категорије неке територије, као што су границе метрополитенских области или границе функционалних региона. За потпуни опис дневних миграција потребне су информације о месту становања и месту рада миграната. Републички завод за статистику Републике Србије податке о дневним миграцијама своди само на место становања, што представља озбиљно ограничење за било коју социолошку анализу овог феномена. У раду се овај недостатак настоји превазићи применом теоријског, гравитационог модела миграционих кретања, на основу којег се реконструише картографска мрежа међуопштинских миграција на територији АП Војводине. На основу реконструисане мреже у раду се анализирају различите карактеристике миграционих кретања и идентификују се различити функционални региони Војводине, као и границе метрополитенске области Новог Сада. У закључку рада анализирају се импликације дневних миграција за демографски и друштвени развој АП Војводине.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Brandes, U. (2001). A faster algorithm for betweenness centrality. Journal of Mathematical Sociology 25 (2): 163-177.
Farmer, C. J. Q. And S. Fotheringham (2011). Network-based functional regions. Environment and Planning A 43 (11): 2723-2741.
Gargiulo, F., M. Lenormand, S. Huet and O. B. Espinosa (2012). Commuting network models: getting the essentials. Journal of Artificial Societies and Social Simulation 15 (2): 6-26.
Goodchild, M. F. and D. G. Janelle (2004). „Thinking spatially in the social sciences”. In: M. F. Goodchild and D. G. Janelle (eds.). Spatially Integrated Social Science. Oxford: Oxford University Press, pp. 3-17.
Karlsson, C. and M. Olsson (2006). The identification of functional regions: theory, methods, and applications. The Annals of Regional Science 40 (1): 1-18.
Kleinberg, J. M. (1999). Authoritative sources in a hyperlinked environment. Journal of the ACM (JACM) 46 (5): 604-632.
Lenormand, M., S. Huet, F. Gargiulo and G. Deffuant (2012). A universal model of commuting networks. PloS One 7 (10): e45985.
Lukić, V. (2006). Dnevne migracije aktivnog stanovništva u Srbiji. Glasnik srpskog geografskog društva 86 (1): 141-150.
Lukić, V- (2007). Selektivnost dnevnih migranata u Srbiji prema polu. Glasnik srpskog geografskog društva 87 (2): 67-77.
Lukić, V. (2011). Dnevne migracije radnika u sistemu naselja Srbije. Stanovništvo 49 (2): 25-50.
Lukić, V. (2013). Socio-economic aspects of commuting. Sociologija 55 (2): 283-298.
Morrill, J. C. and G. Hart (1999). Metropolitan, urban and rural commuting areas: toward a better depiction of the United States settlement system. Urban Geography 20 (8): 727-748.
Park, R. (1925/1984). „The city: suggestions for the investigation of human behavior in the urban environment”. In: R. Park, E. Burgess and R. McKenzie (eds.). The City. Chicago: University of Chicago Press, pp. 1-46.
Partridge, M. D., Ali, K., & Olfert, M. (2010). Rural‐ to‐ Urban Commuting: Three Degrees of Integration. Growth and Change 41 (2): 303-335.
Patuelli, R., A. Reggiani, S. P. Gorman, P. Nijkamp and F. J. Bade (2007). Network analysis of commuting flows: A comparative static approach to German data. Networks and Spatial Economics 7 (4): 315-331.
Republički zavod za statistiku (2013). Dnevni migranti: Podaci po opštinama/gradovima. Beograd: Republički zavod za statistiku.
Tomašević, A. i V. Sokolovska (2015). „Ruralna depopulacija u Republici Srbiji 2002-2011: multivarijaciona analiza ključnih faktora”. U: P. Milenković, S Stojšin, A. Pajvančić-Cizelj (ur.). Društvo i prostor: Urbani i ruralni prostor. Ekonomski, organizacioni i pravni prostor. Novi Sad: Srpsko sociološko društvo, Filozofski fakultet, Institut za uporedno pravo, str. 212-241.
