Етички Принципи Политичке Заједнице у Делу Аристотела
DOI:
https://doi.org/10.51738/Kpolisa2021.18.1r.3.02Ključne reči:
Аристотел, политичка заједница, врлина, грађанска врлина, политички натурализамApstrakt
Аристотелово схватање политичке заједнице нераскидиво је повезано са позицијом политичког натурализма и поимањем човека као моралног бића. Своје људске потенцијале по Аристотелу човек (по природи) достиже живећи у заједници, али само политичка заједница, као највећа и најважнија међу свим заједницама, грађанима путем учешћа у политичком животу омогућава потпуно развијање врлине. Зато су човек и заједница прожети односом међусобне етичке производње: живећи у полису појединац развија врлину, али и својим врлим деловањем у заједници чини да полис чврсто опстаје на етичким начелима. Такво схватање присутно је у Аристотеловим делима Никомахова етика и Политика, и садржано је у теорији врлине, теорији грађанства и подробном разматрању облика државних уређења. Иако елитистичка и ексклузивистичка, Аристотелова етичко-политичка схватања бивају неокрњена у смислу вредности „филозофије људског живота”, а његово наслеђе остаје инспирација за савремену социјалну мисао. Циљ рада је да се кроз анализу дела Никомахова етика и Политика прикажу везе које Аристотел повлачи између политичке заједнице и етичких начела и укаже на њихов универзални значај.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Божиловић, Јелена. 2020. „Грађанство у оквирима либерализма и комунитаризма: историјски развој и интерференције”. Годишњак за социологију, XVI/24: 49-63.
Савановић, Александар. 2010. „Мјесто представничке демократије у Аристотеловој политици.”. У: Годишњак правног факултета Универзитета у Бањој Луци, бр. 31/32: 307-328.
Anthony, Kyle Brandon. 2010. „Aristotle and the importance of virtue in the context of the Politics and the Nicomachean ethics and its relation to today”. Honors Theses. 21: Bucknell University.
Aristotel. 1970. Politika. Beograd: Kultura.
Aristotel. 2003. Nikomahova etika. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci.
Vujaćić, Ilija. 2007. „Oblici građanstva i multikulturalizam”. U: Položaj nacionalnih manjina u Srbiji, ur. Stanovčić, Vojislav. Beograd: SANU.
Woods, Robert Cathal. 2004. „The virtuous polity: Aristotle on justice, self-interest and citizenship”. Doctoral Dissertation: The Ohio State University.
Deretić, Irina. 2015. „Why Does a Woman’s Deliberative Faculty Have No Authority? Aristotle on the Political Role of Women”. Filozofija i društvo XXVI (4): 902-916. DOI: 10.2298/FID1504902D
Duncan, Christopher M. and Brutt, Shelley. 1995. „Civic Virtue and Self-Interest.” The American Political Science Review 89, no. 1: 147-51. Accessed December 2, 2020. Doi:10.2307/2083081.
Đurić, Miloš N. 1990. Istorija helenske etike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kayt, David. 2007. „The good man and the upright citizen in Aristotle’s Ethics and Politics”. Social Philosophy & Policy Foundation: 220-240.
Kovačić, Slavko. 2006. „Etičnost politike u Aristotela”. Filozofska istraživanja, 102, God. 26, Sv. 2: 457-476.
Kraut, Richard. 2007. „Nature in aristotle’s ethics and politics”. Social Philosophy & Policy Foundation: 199-219.
Leontsini, Eleni. 2015. „Justice and Moderation in the State: Aristotle and Beyond”. In: G. Fløistad (ed.), Philosophy of Justice, Contemporary Philosophy: A New Survey: 27-42.
Lockwood, Thornton C. Jr. 2006. „The Best Regime of Aristotle’s Nicomachean Ethics”. Ancient Philosophy 26: 1-16.
Molnar, Aleksandar. 2001. Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi (1): Pravo na otpor tiraniji. Beograd: Samizdat B92.
Miller, Fred. 2017. „Aristotle’s Political Theory”. In: Stanford Encyclopedia of Philosophy, ed. Edward. N. Zalta: https://plato.stanford.edu/archives/win2017/entries/aristotle-politics/>.
Morrison, Donald. 2017. „Aristotle on the Happiness of the City”. In: L’excellence politique chez Aristote, eds. V. Laurand and J. Terrel: 11-24.
Pavlović, Vukašin. 2005. „Politički logos i politički etos”. Kultura polisa, II (2-3): 193-244.
Podunavac, Milan. 2001. Princip građanstva i poredak politike. Beograd: Fakultet političkih nauka i Čigoja štampa.
Habermas, Jirgen. 1980. Teorija i praksa: socijalnofilozofske studije. Beograd: BIGZ.
Hertig, Michael „Wise is clever? An elitist requirement about Aristotles practical wisdom”: https://www.academia.edu/3128711/Wise_is_Clever_An_elitist_requirement_about_Aristotles_practical_wisdom.
