STRATEGIJSKA KOMUNIKACIJA U TERORISTIČKIM ORGANIZACIJAMA
Ključne reči:
тероризам, терористичке организације, стратегијска комуникација, менаџмент стратегисјке комуникацијеApstrakt
Стратегијска комуникација означава комплексан процес који усклађује три кључна елемента: поруку, комуникационе канале и публику, како би се извршио утицај на понашање људи у складу са пројектованим циљем. Kонцепт стратегијске комуникације може да се примени на тероризам на два начина, зависно од актера. Може бити коришћен од стране терориста који посредством утицаја на понашање публике теже да остваре своје циљеве и од стране влада држава које њене принципе имплементирају у своје противтерористичко деловање. Терористи препознају бенефите које носи стратегијска комуникација, па користе њене технике у складу са планом менаџмента стратегијске комуникације. Менаџмент стратегијске комуникације обухвата следеће активности: анализу и развој жељених крајњих циљева и успостављање комуникационих циљева, анализу комуникационе инфраструктуре, популације и избор комуникационих канала, развој и извршење плана стратегијске комуникације и праћење учинка и евалуацију.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Bockstette, C. (2008). Jihadist Terrorist Use of Strategic Communication Management Techniques. The George C. Marshall European Center for Security Studies: The Marshall Center Occasional Paper Series.
Cottle, S. (2006). Mediatized conflict: Development in Media and Conflict Studies. New York: Open University Press.
Зиројевић Фатић, М. (2011). Злоупотреба интернета у сврху тероризма. Међународни проблеми, 3, стр. 417–448.
Lombardi, M. (2015). Islamic State Communication Project. Security, Terrorism, Society, 1, 99-133.
Paul, C. (2011). Strategic Communication- Origins, Concepts, and Current Debates. Santa Barbara, Denver, Oxford: Praeger.
Rothenberger, L. (2015). Terrorism as Strategic Communication. In: Holtzhausen, D., Zerfass A. (Eds.) The Routledge Handbook of Strategic Communication. (481-496). New York, London: Routledge.
Seib, P., Janbek, D. (2011). Global Terrorism and New Media-The post Al-Qaeda generation. London, New York: Routledge.
Tatham, S. (2009). Understanding Strategic Communication: Towards A Definition. In: Oncu A. (Eds.) Strategic Communication For Combating Terrorism. (15-35). Ankara: Centre of Excellence – Defence Against Terrorism.
Tatham, S., Le Page, R. (2014). NATO Strategic Communication: More to be Done. National Defence Academy of Latvia: Center for Security and Strategic Research.
Hallahan, K., Holtzhausen, D., van Ruler B, Vercic, D., Sriramesh, K. (2007). Defining strategic communication. International Journal of Strategic Communication, 1, 3–35.
Wilkinson, P. (2006). Terrorism Versus Democracy: The Liberal State Response. London, New York: Routledge.
Weimann, G. (2004). How Modern Terrorism Uses the Internet, Special Report. Washington: United States Institute of Peace.
Weimann, G. (2014). New Terrorism and New Media. Washington: Commons Lab of the
Woodrow Wilson International Center for Scholars, http://www.wilsoncenter.org/publication newterrorism-and-new-media.
