Одмеравање Казне за Кривична Дела у Стицају

Apstrakt

Процес одмеравања казне подразумева индивидуализацију односно прилагођавање врсте и мере казне кривичном делу и његовом учиниоцу. На тај начин се најбоље остварује сврха кривичног права која се састоји у последњој одбрани друштва од криминалитета. Читав процес вођења преткривичног и кривичног поступка има за крајњи циљ одмеравање казне окривљеном лицу. Надаље, процедура извршења казне се заснива на њеном претходном одмеравању и прилагођавању личности осуђеног лица. Отуда судска пракса обилује примерима у којима је неадекватно одмерена казна довела у питање сам кривични поступак и одбрамбену функцију кривичног права у друштву. Питање одмеравања казне у савременом кривичном праву решено је у складу са савременим кретањима на подручју кажњавања учинилаца кривичних дела. Зато можемо разликовати редовно одмеравање казне које подразумева да се учиниоцу суди због једног кривичног дела. Међутим, у судској пракси нису ретки случајеви у којима се учиниоцу суди због више кривичних дела учињених у идеалном или реалном стицају. У овом случају се примењују посебна правила за одмеравање казне која узимају у обзир чињеницу да се истовремено суди због више кривичних дела. У кривичној доктрини постоји више модалитета одмеравања казне за кривична дела у стицају. Њихов број је варирао у различитим временским интервалима. Наш законодавац је у своје норме уградио три начина одмеравања казне за кривична дела учињена у стицају. То су системи: апсорпције, асперације и кумулације. У раду ћемо указати на предности, недостатке и примењивост сваког од наведених система одмеравања казне за стицај кривичних дела.