URBANISTIČKE VIZIJE I UNAPREĐENJE TURISTIČKE PONUDE: BEOGRADSKA TVRĐAVA
Ključne reči:
Београдска тврђава, архитектура, туризам, култураApstrakt
Историјски градови и њихове тврђаве представљају атрактивне туристичке дестинације, а културни туризам у оваквим просторима бележи константни раст, посебно када су у питању велики градски центри. Тврђаве, као значајна историјска места, често су предмет разних планова и пројеката који имају за циљ њихово унапређење, адекватније коришћење и боље управљање њиховим ресурсима. Тема овог рада јесу предлози за обнову и ревитализацију тврђава, као историјских просторних целина, са посебним аспектом на Београдску тврђаву. На примеру различитих архитектонско-урбанистичких идеја предлаганих током 20. века за простор Београдске тврђаве, у раду ће бити разматрано како су ове визије и решња доприносиле повећању атрактивности овог важног културног добра. Атрактивност историјског, архитектонског и културног наслеђа које је акумулирано на релативно малом простору, привлачи велики број туриста. Код већег броја тврђава, уочени су проблеми у одрживом коришћењу и адекватној намени оваквог типа споменичког наслеђа. Посета историјским градовима има у својој основи културолошке аспекте туризма, узрокован јаким културним мотивима уз високе едукативне, искуствене и визуелне захтеве посетилаца. Самим тим постоји потреба за осмишљавањем квалитетне и разнолике туристичке понуде и садржаја. Овај рад тежи да да историјски приказ идејних решења за уређење Београдске тврђаве, као и различитих принципа у очувању, заштити, унапређењу и коришћењу тврђава као јавних простора, са посебним фокусом на њиховом културном и туристичком значају.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Vrzić, Đ., Grozdanić, M. (2011): Prikaz područja Beogradske tvrđave u istorijskim i urbanističkim planovima kao prilog budućim procesima planiranja. Nasleđe, br. 12, str. 219 – 245.
Čomić, Đ., Vićić, S. (2013): National and tourist identity of cities the case study of Belgrade. Quaestus-Multidisciplinary Research Journal, 15-27.
Đidić, P. (2008): Tvrđave i ostaci utvrđenih gradova. Beograd.
Kalić-Mijušković, J. (1967): Beograd u srednjem veku. SKZ Beograd.
Milatović, Milka (1980): Alban Šambon: Generalni urbanistički plan Beograda, Godišnjak grada Beograda, knj. XXVII, Beograd, str. 221–238.
Nedić, Svetlana (1976)Urbanističko uređenje Beograda od 1886–1914, Godišnjak grada Beograda, knj. XXIII, MGB, Beograd, str. 175–210.
Richards, G., Wilson, J. (2006): The Creative Turn in Regeneration: Creative Spaces, Spectacles and Tourism in Cities. Tourism, Culture and Regeneration, pp. 12-24.
Pendlebury, J., (2009): Conservation in the Age of Consensus. London: Routledge
Popović, M. (1991): Beogradska tvrđava. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd.
Popović, M. (2006): Beogradska tvrđava. Beograd
Russo, A. P. (2002): The ‘Vicious Circle’ of tourism development in heritage cities. Annals of Tourism Research, 29(1), 165–182.
Terzić, A. (2014): Perspektive razvoja kulturne rute „Tvrđave na Dunavu“ u funkciji obogaćivanja turističke ponude Srbije. Posebna izdanja, GI „Jovan Cvijić“ SANU, Beograd, vol. 88.
Terzić, A., Bjeljac, Ž. (2015): Problemi revitalizacije arhitektonskog nasleđa i turističkog uređenja u Srbiji. Kultura polisa, br. 28, 475-488.
Timothy, D., & Boyd, S. (2006): Heritage Tourism in the 21st Century: Valued Traditions and New Perspectives. Journal of Heritage Tourism, vol. 1(1), 1-16.
Službeni glasnik RS, br. 14/79.
Odluka o Detaljnom urbanističkom planu Kalemegdana, Službeni list grada Beograda, br. 6/69.
Centralna zona Beograda, Osnovne urbanističke i planerske postavke, Zavod za planiranje razvoja grada Beograda, Beograd,1976.
Generalni plan Beograda 2021, Službeni list grada Beograda, broj 27/03, 25/05, 34/07 i 63/09; www.urbel.com
JP Beogradska tvrđava, plan programskih aktivnosti za 2016. godinu; http://www.beogradskatvrdjava.co.rs.
