VOĐSTVO KAO SUDBINA POLITIKE

Apstrakt

Истраживање проблема вођства у политици у овом раду је претежно теоријског карактера, са циљем да се коришћењем историјско-упоредног метода и метода анализе садржаја изврши одређивање методе и начина класификације лидерства, тј. вођства у политичкој науци. У раду се врши указивање на проблеме дефинисања појма вођства и разликовања од сличних појмова. Посебна пажња се посвећује појмовима са којима се вођство често поистовећује, а то су управљање, руковођење и менаџмент. Констатује се да се у политичким наукама већина класификација вођства заснива на Веберовој класификацији на традиционално, харизматско и рационално вођство. Поред тога врло често се користи и Ликертова класификација четири категорије стилова вођства - аутократски, беневелентно-аутократски, консултативан и партиципативан. Проучене су и битне класификације политичког вођства према критеријуму мобилизационих садржаја и метода, које разликују трансакционо и трансформационо вођство. Политичко вођство у јавној управи која обухвата државну управу, локалну самоуправу и јавне службе је посебан сегмент овог истраживања.Такође, проучавана су политичка вођства у другим организацијама као што су синдикати, невладине организације, и др. Као улога вођства, јавља се и улога синдиката у демократском друштву, која подразумева вршење многобројних функција у сфери рада, почев од иницијативе све до непосредно заштитне. Осим тога, синдикат као организација својим деловањем учествује у иницирању, артикулисању и остваривању политике укупног друштва. Закључак је да без обзира на модел вођства, савремено друштво не може да функционише без њега. Вођство је постало неизоставан сегмент друштвене, а нарочито политичке и привредне сфере јер би без вођства била незамислива организација политичког и привредног система.