DESET PITANJA O POPULIZMU ILITI KAKO PREPOZNATI I POBEDITI POPULISTU U SEBI
Ključne reči:
популизам, демократија, идеологија, поверење, активизамApstrakt
Парафразирајући Маркса данас, могло би се рећи да баук популизма поново кружи Европом, али и светом. Свеједно је при томе да ли се ради о изборном продору популиста са маргина поља политике у њен фокус у земљама „старе демократије“ или његовом доласку на власт у „младим, новим“ постауторитарним режимима. Погонско гориво су му овога пута економска рецесија, тероризам и мигрантски талас. Или ширење уверења да су узрок невоља све сиромашније и отуђеније већине у већ опасно неједнаким друштвима диктат Бриселске администрације и/или корпоративног капитала. Лек се најчешће види у протекционизму и обнови суверенитета.
Циљ овога рада је да, имајући у виду да је истовремено популизам постао кључна (непожељна) политичка етикета, али пожељна и широко коришћена пракса, покуша да детектује његову природу. Она је, по моме суду, скривена у намери да се либерална демократија демонтира управо позивом на повратак демократији и народу. Фокус је наравно на „случају Србија“ и на кури одвикавања од зависности од популизма. Имајући у виду стилску и реторичку успешност популистичког формата и његов радикални отклон од „политички коректног“ и сам ћу се послужити формом питања и сажетих и надам се не превише поједностављених и етикетирајућих одговора.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Becker, Frans and Rene Cuperus (2004): The Party Paradox: Political Parties Between Irrelevance and Omnipotence; a View from the Netherlands, Wiarda Beckman Stichting, Amsterdam.
Brubaker, Rogers, Šta je to populizam, Peščanik. Net, 28.3.2018
Canovan, Margaret (1999): “Populism and the two faces of democracy“, Political Studies, Vol. 47, br. 2.
Deegan-Krause, Kevin (2007): “Populism and the Logic of Party Rotation in Postcommunist Europe“, in: Visegrad Elections: Domestic Impact and European Consequences, Edited by Oľga Gyárfášová and Grigorij Mesežnikov, Institute for Public Affairs (IVO), Bratislava.
Mair, Peter (2003): “Political Parties and Democracy: What Sort of Future?“, Central European Political Science Review Vol 4, No. 13, pp 6-20.
Mikucka – Wojtowicz, Dominika (2017): „Populizam u strankama – strategija ili ideologija“, u: Pluralizam, urednik Zoran Lutovac, Institut društvenih nauka, Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje, Beograd.
Mudde, Cas (2004): „The Populist Zeitgeist“, Government and Opposition, Vol. 39, br. 2.
Taggart, Paul. (2002): “Populism and the Pathology of Representative Politics“, In: Democracies and the Populist Challenge, edited by Yves Meny and Yves Surel, Basingstoke, Palgrave, str. 62-80.
White, Patricia (2012): Građansko obrazovanje u demokratiji, Peščanik, 19.09.2012., dostupno na: https://pescanik.net/gradansko-obrazovanje-u-demokratiji/.
Vuković, Đorđe; Čolović, Ivo i Stojiljković, Zoran (2014): Stanje demokratije u Srbiji: demokratija, poverenje i participacija, CeSID/NDI, Beograd.
Gligorov, Vladimir (2017): Dva populizma, Peščanik, 26.12.2017, dostupno na: https://pescanik.net/dva-populizma/.
Dinić, Rastislav (2017): Privatni život stabilokratije, Peščanik, 26.07.2017, dostupno na: https://pescanik.net/privatni-zivot-stabilokratije/.
Jovanović, Slobodan (2009): Kulturni obrazac, Stubovi kulture, Beograd.
Krastev, Ivan (2008): Nova Evropa – populizam i liberalizam, Peščanik, Beograd, dostupno na: http://pescanik.net/2008/12/nova-evropa-%E2%80%93-populizam-iliberalizam/.
Krastev, Ivan (2012): Demokratski paradoks Evrope, Peščanik.net, 8. mart 2012, dostupno na: http://pescanik.net/2012/03/demokratski-paradoks-evrope/.
Krauč, Kolin (2014): Postdemokratija, Karpos, Beograd/Loznica.
Lutovac, Zoran (2017): „Odnos građana prema političkoj eliti i reprezentativnoj demokratiji“, u: Javno mnenje Srbije 2017., Institut društvenih nauka, Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje, Beograd.
Matić, Jovanka (2017): „Populizam i medijska publika“, u: Građani i populizam: Javno mnenje Srbije 2017., Institut društvenih nauka, Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje, Beograd.
Matić, Milan, (2002): Liberalizam, populizam i demokratija- tri eseja iz političke teorije, Službeni list SRJ, Beograd.
Milanović, Branko (2017): Neoliberalna demokratija ili višepartijska kleptokratija, Peščanik, 22.08.2017., dostupno na: https://pescanik.net/neliberalna-demokratija-ilivisepartijska-kleptokratija/.
Miler, Jan-Verner (2017): Šta je populizam?, Peščanik i Fabrika knjiga, Beograd.
Mihailović, Srećko i drugi (2006): Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja, CeSID, Beograd.
Mihailović, Srećko i drugi (2010): Vrednosti i identiteti građana Srbije u kontekstu evropskih integracija,1,2 i 3 - oktobar 2009-februar 2010. godine, CeSID, Beograd.
Pavićević, Vladimir (2008): „Reprodukcija populističkog obrasca u srpskoj političkoj kulturi“, u: Savremena država, uredili Vukašin Pavlović i Zoran Stojiljković, Fakultet političkih nauka, Centar za demokratiju, Beograd, str. 221-231.
Popov, Nebojša (2013): Srpski populizam od marginalne pojave do dominantne pojave, nedeljnik Vreme, 26.april 2013, dostupno na: http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1112603.
Stojiljković, Zoran (2016): Građani ili podanici, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd.
Stojiljković, Zoran (2017): Srbija traži vođu, Vukotić Media, Beograd.
Stojiljković, Zoran; Spasojević, Dušan i Lončar, Jelena (2015): „Da li je populizam neizbežan sastojak politike u Srbiji?“, u: Politički identitet Srbije u globalnom regionalnom kontekstu, uredila Vesna Knežević-Predić, Fakultet političkih nauka, Beograd, str. 37-51.
Tokvil, Aleksis de (1990): O demokratiji u Americi, Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci.
Trailović, Dragan (2012): „Populizam kao faktor slabljenja demokratskih kapaciteta političkih institucija Srbije“, Politička revija, (XXIV) IX, vol. 32, br. 2/2012.
Trkulja, Jovica (1996): „Srpski populizam i slom Jugoslavije“, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. 100.
