DUNAVSKA BANOVINA (1929-1941) – PRIVREDNE, POLITIČKE I KULTURNE KARAKTERISTIKE
Ključne reči:
бановина, индустрија, пољопривреда, образовање, националне мањине, ревизионизам, националсоцијализамApstrakt
Дунавска бановина обухватала је Банат, Бачку и Барању, већи део Срема и Шумадију. Била је друга по величини територије, трећа по броју становника и једна од три најразвијеније бановине Југославије, по степену привредне развијености, броју фабрика, стању путне и железничке мреже, броју здравствених установа, издвајањима за просвету. Док је, јужно од Дунава, становништво углавном било национално хомогено, у Банату, Бачкој и Барањи било је изразито разнолико по националној и верској структури. Бројно присуство мађарске и немачке мањине које су масовно прихва-тиле ревизионизам, односно националсоцијализам, као владајуће доктрине матичних држава, утицало је на однос централне власти према овој бановини, а мере попут аграрне реформе и колонизације нису дале очекиване резултате у политици „национализације” југословенског севера.
##plugins.generic.usageStats.downloads##
Reference
Arhiv Vojvodine, Fond 126 - Kraljevska banska uprava Dunavske banovine
Muzej Vojvodine, Arhivska zbirka, MF, Dokumenta bivše jugoslo-venske vojske
Istorijski arhiv Novog Sada, Fond 150, Gradsko poglavarstvo Novi Sad
Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931. Republički zavod za statistiku, www.stat.gov.rs
Viktor Manakin, Banovina Dunavska-opšti pregled, Almanah Kralje-vine Jugoslavije, Zagreb, 1931.
Slavko Stanić, Privreda Vojvodine, prikaz njene strukture i njenog privrednog razvoja, Novi Sad, 1939.
Stevan Kukoleča, Industrija Jugoslavije 1918-1938, Beograd, 1941.
Milan Petrović, Za nacionalni karakter Vojvodine, Letopis Matice srpske, knj. 314, sv. 2/1927
Nikola Gaćeša, Opšta obeležja agrarne reforme i kolonizacije u Vojvodini između dva svetska rata, JIČ, 3-4/1973
Daka Popović, Vojvodina posle ujedinjenja, Rukopisno odeljenje Matice srpske, M 7528
Vuk Vinaver, Jugoslavija i Mađarska, 1918-1933, Beograd, 1971.
-Šandor Mesaroš, Položaj Mađara u Jugoslaviji 1918-1929, Novi Sad, 1981.
Biljana Šimunović Bešlin, Prosvetna politika u Dunavskoj banovini (1929 – 1941), Novi Sad, 2007.
Daka Popović, Banat, Bačka i Baranja: savremeni nacionalni, poli-tički i društveni profili, Novi Sad, 1935.
Pavle Jeftić, Prosvetne prilike na teritoriji Dunavske banovine, Letopis MS, 329/1931
Nikola Milutinović, Za kralja i otadžbinu, Glas Matice srpske, 1. januar 1935.
