BRITANSKA ŠAHOVSKA TABLE

Apstrakt

Процесом изласка из Европске уније, Британија је изненадила свет, а посебно Европу. Ово је до сада једини пример да једна држава чланица напушта ову организацију. Међутим и у неким ранијим временима Британци су такође знали да својим одлукама назначе контуре сопственог идентитета. У овом тексту аутор настоји да те контуре маркира на следећим догађајима: прво, анализом етничке структуре Британаца, затим својевременом одлуком Хенрија VIII Тјудора да реформише енглеску цркву, окрене леђа Ватикану и створи сопствену англистичку цркву. Она је кроз векове постала битан елемент Британског идентитета. Аутор, такође, анализира Британску индустријску револуцију, која је преко иновација британских научника али и храбрости британског друштва да те иновације примени, направила битну економску разлику у односу на тадашњи свет. У анализи се говори и о Британском Комонвелту, који означава једну од карактеристика британске дипломатије, а та је, да без обзира на чињеницу да је колонијални систем углавном нестао, ипак, бивше колоније, али и оне које то нису биле, држи повезане са Лондоном. Кроз анализу рата за Фокланде/Малвине, аутор покушава да прикаже да имперјални дух Лондона, још увек није ствар прошлости. Коначно, излазак из Европске уније, за аутора, може представљати постављање најмање два питања. Прво, да ли је Лондон овим потезом показао да је везанији за Вашингтон него за Брисел.? И друго, да ли Британци више не желе да буду иза Немаца у овој организацији.?

Од етничке структуре, преко одлука својих владара, иновација својих научника, Британског комонвелта, рата за Фокланде, процесом изласка из Европске уније, Велика Британија као да има сопствену шаховску таблу, на којој, без обзира на своја савезништва, понекад, ипак, самостално вуче неке потезе.