Враћање Обавезe Служења Војног Рока – Прилог Одлучивању

Apstrakt

Обавеза служења војног рока у Војсци Србије обустављена је закључно са одслужењем војног рока последње партије војника упућене у 2010. години, а односила се и на регруте који су, због приговора савести, служење војног рока заменили цивилном службом. Ова одлука ступила је на снагу 1. јануара 2011. године, и од тада се служење војног рока заснива на принципу добровољности. 1 Десет година касније смо, превасходно судећи по изјавама државних званичника и волуминозном медијском простору који ова тема заузима, никад ближе повратку на обавезно служење војног рока. Уважавајући чињеницу да би „одмрзавање” војне обавезе имало значајне реперкусије не само по систем одбране већ и на шири контекст живота заједнице и појединаца, у овом раду се истиче значај изнијансираног приступа проблему. Искуства земаља које су вратиле војну обавезу су драгоцена, те се на почетку рада пажња усмерава у том правцу. Такође се анализирају искуства земаља са непрекидним трајањем војне обавезе и то на примерима оних које ову обавезу спроводе у пуном капацитету и оних које имају формално обавезно служење војног рока, али чије се оружане снаге скоро стопроцентно попуњавају добровољцима. Контекст могућег повратка обавезног служења војног рока у Србији сагледан је из угла неколико супремирајућих аспеката важних за одлучивање попут актуелне безбедносне ситуације и неколико комплементарних аспеката попут економског, функционалног и правног. Важно је истаћи да се у раду аутори вредносно не одређују према овом питању, већ се кључна интенција рада усмерава према разумевању низа фактора који се морају узети у обзир приликом одлучивања по овом питању.